Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dragana Stanisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 06.02.2025. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 25.06.2025. godine i Višeg suda u Vranju 4Kž1.br. 45/25 od 26.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dragana Stanisavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 06.02.2025. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 25.06.2025. godine i Višeg suda u Vranju 4Kž1.br. 45/25 od 26.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 06.02.2025. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 25.06.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje joj je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 2 meseca, te joj je izrečena uslovna osuda i to tako što joj je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Vranju 4Kž1.br. 45/25 od 26.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 06.02.2025. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Surdulici K.br. 54/24 od 25.06.2025. godine, potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka u kom delu je povodom žalbe branioca okrivljene ista ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Dragan Stanisavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će izreći presudu kojom se okrivljena oslobađa od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da okrivljena iz opravdanih razloga nije mogla da daje izdržavnje svojoj maloletnoj deci, zbog životne situacije u kojoj se nalazila, odnosno da okrivljena iz objektivnih i opravdanih razloga nije bila u mogućnosti da daje izdržavanje, te da u tom konkretnom slučaju onda i nema krivičnog dela za koje je oglašena krivom. U vezi sa iznetim, branilac citira odredbe člana 195. stav 1. i 2, 14. stav 2 i 112. tačka 29) KZ, te navodi da je okrivljena do prestanka braka iz koga ima maloletnu decu, bila u braku punih 18 godina i da ništa od onoga što je stečeno tokom bračne zajednice nije uzela, već je sve ostavila svojoj maloletnoj deci i bivšem suprugu, da neposredno pre razvoda nije imala nikakve sopstvene prihode ni za sopstveno izdržavanje, već su se svi članovi porodice izdržavali od novčane socijalne pomoći koju su ostvarivali i dečijeg dodatka, iz kojih razloga je okrivljena smatrala da će prestankom bračne zajednice – razvodom, doprinositi da ta ograničena sredstva ostanu deci, a da će se ona snaći za sopstveno izdržavnje. Dalje se navodi da se ni nakon razvoda braka njena materijalna situacija nije poboljšala, jer i dalje nije mogla da obezbedi posao, kao ni njen vanbračni partner, zbog čega je došlo do prestanka i naknadno zasnovane vanbračne zajednice u kojoj vanbračnoj zajednici je takođe imala status izdržavanog lica, da se taj status nije promenio ni nakon prestanka vanbračne zajednice kada se vratila u … kod svog oca koji od njegove skromne penzije izdržava i sebe i svoju ćerku – ovde okrivljenu.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke vezane za postojanje „opravdanih razloga“ usled kojih nije davala izdržavanje, osporavajući istovremeno i činjenicu da je okrivljena postupala sa umišljajem, odnosno subjektivne elemente bića krivičnog dela za koje je oglašena krivom.

Pored iznetog, branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 16. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 842/2021 od 07.10.2021. godine, na koju se branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom postupku, imajući u vidu da nije u pitanju ista krivičnoprocesna situacija (u predmetu Kzz 842/2021 su nižestepeni sudovi već utvrdili „opravdane razloge“, a što ovde nije slučaj).

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković