.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1550/2016
31.01.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Žarka Stanisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 647/2015 od 13.04.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 286/16 od 05.08.2016. godine, u sednici veća održanoj 31.01.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 647/2015 od 13.04.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 286/16 od 05.08.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 647/2015 od 13.04.2016. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo te mu je izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi koje će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, s`tim da ukoliko se okrivljeni ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini protivpravno delo predviđeno zakonom kao krivično delo, tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi.
Istom presudom okrivljeni AA obavezan je da oštećenoj BB naknadi troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude, te da sudu naknadi troškove paušala i krivičnog postupka, kao u izreci presude, dok je oštećena BB radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 286/16 od 05.08.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 647/15 od 13.04.2016. godine te je okrivljeni AA obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka nastale pred drugostepenim sudom, kao u izreci presude.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Stanisavljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 462. stav 2. ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje sa nalogom da donese novu odluku zasnovanu na zakonu.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Stanisavljevića, se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 462. stav 2. ZKP, uz detaljnu analizu u čemu se iste sastoje.
Međutim, kako povrede zakona na koje je ukazano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, a nijedan od dozvoljenih razloga ne proizilazi ni iz obrazloženja zahteva kako je to predviđeno odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Radmila Dragičević-Dičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
