Istom presudom okrivljene su obavezane da na ime sudskog paušala plate iznos od po 25.000,00 dinara, da Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu na ime troškova krivičnog postupka solidarno isplate iznos od 14.466,75 dinara, da okrivljena Jolanda Jovanović sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 90.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećene VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL i LJLJ se radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućuju na parnični postupak, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.376/25 od 11.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Leskovcu, branioca okrivljene Jolande Jovanović i branioca okrivljenih AA i BB i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K br.417/2023 od 11.04.2025. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Žarko Stanisavljević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) u vezi člana 74. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje i da odredi da se izvršenje prvostepene presude u delu odluke o kazni okrivljenoj AA odloži do okončanja postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP branilac okrivljenih ističe da u izreci pobijane presude nema opisa radnje tj.inkrimisanih radnji izvršenja krivičnog dela prevara koje se odnose na okrivljenu AA, u odnosu na kritični događaj dana 28.03.2019. godine u 11,00 časova u selu …, kada je delo počinjeno na štetu oštećene KK.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ je propisano da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. Stavom 3. istog člana je propisano da ako je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedesethiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Izrekom presude Osnovnog suda u Leskovcu K br.417/23 okrivljena AA je oglašena krivom da je dana 28.03.2019. godine, u selu …, zajedničkim delovanjem sa okrivljenom MM, koja je za istu radnju izvršenja pravnosnažno osuđena, u dva navrata, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 205.049,00 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica dovela u zabludu oštećenu KK i LL i navela ih da nešto učine na štetu svoje imovine, predaju novac i zlatni nakit, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima, pri čemu je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno i to tako što je od oštećene KK pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 41.250,00 dinara, a od oštećene LL protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 163.799,00 dinara.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna koja se odnose na preduzete radnje okrivljene, odnosno da je okrivljena AA zajedničkim delovanjem sa okrivljenom MM u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica dovela u zabludu oštećene KK i LL i navela ih da nešto učine na štetu svoje imovine, kao i subjektivna obeležja odnosno da je okrivljena mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postpucima, bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela u odnosu na okrivljenu AA ne sadrži sve elemente krivičnog dela iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenih ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati i to na prepoznavanjima koje su svedoci izvršili na glavnim pretresima, sa obrazloženjem da nisu bili ispunjeni uslovi za prepoznavanje iz člana 90. ZKP, jer su sva okrivljena lica bila dostupna organima za prepoznavanje koje se moglo izvršiti lično, niti je prepoznavanje od strane oštećenih na glavnom pretresu izvršeno shodno članu 100. ZKP, iz razloga što su svedoci ranije mogli da ih vide ispred sudnice i da prepoznavanje izvrše sa predubeđenjem. Po oceni branioca, Zakonik o krivičnom postupku i propisuje način i mesto na kome se vrši dokazna radnja prepoznavanja što je u konkretnom krivičnom postupku nezakonito učinio kako bi se konvalidirali prethodni nezakoniti dokazi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 11.04.2024. godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. br.417/23, svedok LJLJ ukazala na okrivljenu AA kao izvršioca krivičnog dela iz člana 208. KZ, da su svedoci DD, ZZ, NN, NJNJ, ŽŽ, ĐĐ, VV, KK i LL ukazali na okrivljenu Jolandu Jovanović kao izvršioca krivičnog dela iz člana 208. KZ, s tim da je tom prilikom izvršeno i suočenje svedoka DD, EE, ĐĐ i LL sa okrivljenom Jolandom Jovanović, dok svedoci NN, OO, GG, PP i RR nisu mogle da prepoznaju učinioce krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o prepoznavanju lica u smislu odredbe člana 90. i 100. ZKP, na koje se neosnovano poziva branilac okrivljenih, već su neki od svedoka u okviru svojih iskaza koje su dali na glavnom pretresu i kojim su opisivale kritične događaje, ukazali na okrivljene, koje su se nalazile u sudnici, kao na izvršioce krivičnog dela i takvo prepoznavanje predstavlja sastavni deo njihovih iskaza.

U okviru iste povrede branilac okrivljenih ističe da je na glavnom pretresu izveden dokaz na kome se presude ne mogu zasnivati, a to je iskaz okrivljene MM koji je dala u postupku koji je razdvojen pod brojem K. 174/23. Po oceni branioca, ne može se na iskazu saokrivljenog koji je dat u drugom sudskom postupku zasnivati sudska odluka u ovom krivičnom postupku, iz razloga što okrivljena ima eksluzivno pravo da ne govori istinu, a davanju njenog iskaza kojim ih je sve zajedno optužila, nisu prisustvovala ostala optužena lica, kako bi se sa njom suočile i izjasnile o njenim navodima. Na ovaj način je sud povredio pravo okrivljenih na odbranu, jer se iste nisu mogle izjasniti na inkriminišuće navode okrivljene MM, bez obzira što ih je sud naknadno upoznao sa istima, imajući u vidu načelo neposrednosti i kontradiktornosti krivičnog postupka i odbrana u više navrata predlagala sudu da okrivljenu MM pozove i istu ispita u svojstvu svedoka, dok je sa druge strane na zakonom propisan drugačiji postupak saslušanja okrivljenih lica sa detaljno navedenim pravima i obavezama okrivljenog i uslovima njegovog saslušanja i to da nije dužan da iznosi svoju odbranu kao ni da odgovara na postavljena pitanja što znači ni da govori istinu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 21.09. 2023.godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu razdvojen postupak prema okrivljenoj MM u predmetu K.br. 174/23, za produženo krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, vođenog po optužnici OJT u Leskovcu Kt.br.1021/19 od 30.11.2021.godine, da je okrivljena u razdvojenom postupku iznela odbranu i istog dana doneta presuda kojom je okrivljena MM oglašena krivom da je izvršila produženo krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 180.000,00 dinara. Navedena presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 848/23 od 05.12.2023.godine, tako što je okrivljena osuđena na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, dok je novčana kazna ostala ista.

Na glavnom pretresu održanom dana 11.04.2024.godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K.br. 417/23, razdvojen je krivični postupak prema okrivljenima Jolandi Jovanović i AA za produženo krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61.KZ, vođenog po optužnici OJT u Leskovcu Kt.br.1021/19 od 30.11.2021.godine, te određeno da će se u odnosu na okrivljenu BB voditi zaseban postupak.

Na glavnom pretresu održanom 17.05.2024 godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K.br. 417/23, sudsko veće je donelo odluku da u dopuni dokaznog postupka izvede dokaz čitanjem iskaza osuđenog saučesnika okrivljene MM sa zapisnika o glavnom pretresu K br.174/23 od 21.09.2023. godine, na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, s obzirom da je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je već okončan postupak pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Na glavnom pretresu održanom dana 03.07.2024. godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K.br. 417/23, spojeni su spisi predmeta Osnovnog suda u Leskovcu K.br.357/24 u predmetu protiv okrivljene BB vođenog po optužnici OJT u Leskovcu Kt.br.1021/19 od 30.11.2021.godine i spisi predmeta istog suda K.br.417/23, na osnovu člana 30.ZKP.

Odredbom člana 405. stav 1. ZKP, propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu osuđenog saučesnika u krivičnom delu prema kojem je postupak već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način izvođenja dokaza na glavnom pretresu, te iskaz saokrivljenog, dat u odvojenom krivičnom postupku, sam po sebi nije nedozvoljen dokaz i korišćenje istog i zasnivanje presude protiv drugog okrivljenog na tom dokazu, nije isključeno ni zabranjeno odredbama krivičnog procesnog zakona.

Pored navedenog, pobijane pravnosnažne presude se zasnivaju i na drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Leskovcu, pojedinačno pobrojanim na strani 19 prvostepene presude, odnosno na iskazima svedoka i pisanim dokazima.

Imajući u vidu sve navedeno, a kako iz spisa predmeta i izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljena MM učestvovala kao saizvršilac u izvršenju krivičnih dela za koja su okrivljene BB i AA oglašene krivim i osuđene pobijanim presudama, to je, po oceni Vrhovnog suda, pravilno prvostepeni sud postupio kada je, na glavnom pretresu izvršio uvid u odbranu okrivljene iznete razdvojenom postupku, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud, zakonito, u dokaznom postupku izveo dokaze na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenih neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenih ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi i datim razlozima, da nema jasnih razloga o odlučnim činjenicama a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenih zatim ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka ) ZKP iz razloga što je dana 11.04.2024. godine glavni pretres održan bez prisustva lica čije je prisustvo obavezno imajući u vidu da se radilo o skraćenom postupku, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, kao i da je održan pretres na kome je razdvojen krivični postupak iako nije bilo uslova da se postupak razdvoji, čime branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 33. ZKP.

Branilac okrivljenih još ističe da u radnjama okrivljenih nisu stečeni elementi krivičnog dela koje im je stavljeno na teret iz razloga što se oštećena lica ne mogu dovesti i održavati u zabludi u vezi imaginarnih i iracionalnih svojstva nekog fizičkog lica, da navodno može skidati crnu magiju, odnosno o tome da okrivljene poseduju nekakve super – nadljudske sposobnosti i moći, pa oštećene nisu mogle biti dovedene i održavane u zabludi o postojanju ovakvih „super moći“ na strani bilo koje okrivljene. Branilac okrivljenih je istakao da su oštećena KK i LL u svojim iskazima istakle da je radnje prema njima preduzimala samo okrivljena MM, te u izrekama presuda nije navedena ni jedna radnja koje su konkretno preduzele okrivljene AA i BB. Branilac je još naveo da u zapisnicima o prepoznavanju nije konstatovan razlog zbog koga osumnjičene tada nisu bile dostupne organima gonjenja, jer iste imaju prijavljene adrese stanovanja na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog toga što su se iste uredno odazivale pretresima pred sudom i kod javnog tužioca u toku istrage, niti su se krile, niti su bile nedostupne, jer za njima nije bila raspisana potraga iz ovog razloga.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenih suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako povrede zakona iz člana 33., 438. stav 1. tačka 5) i 11), 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog koji je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković