Protiv pravnosnažnih presuda Višeg sudau Kruševcu K br. 36/13 od 27.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3821/13 od 18.09.2013. godine, branilac okrivljenog, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredbi člana 485. stav 1. ZKP-a, člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a i člana 439. stav 1. ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud postupi u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. ili 2. ZKP-a.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog najpre ukazuje da je, po stavu odbrane, napadnutim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog i to član 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati. Reč je dakle o situaciji kada je sudska odluka zasnovana na tzv. "nedozvoljenim" dokazima. Budući da u razlozima podnetog zahteva branilac okrivljenog uopšte i ne ukazuje o kom se nedozvoljenom dokazu u konkretnom slučaju radi (i zbog čega bi bio nedozvoljen) nego se, u suštini, u zahtevu polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca u odnosu na ovu povredu zakona, neosnovan.

Nadalje, u podnetom zahtevu se ističe i povreda zakona iz člana 439. "stav" 1. ZKP. Ovu povredu podnosilac zahteva sagledava u tome što, smatrajući da se radi o opojnoj drogi marihuana namenjenoj ličnoj upotrebi, nema ni dela iz člana 246. stav 1. KZ. Isto tako, a budući da se, po stavu nižestepenih sudova radi o većoj količini opojne droge a ne manjoj, to u konkretnom slučaju nema ni elemenata krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

I ovi navodi branioca su neosnovani.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ vrši, između ostalog, onaj "ko neovlašćeno ... radi prodaje kupuje, drži, prenosi ... supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge". Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pak vrši onaj ko te supstance ili preparate "neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu".

U opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je D.M. oglašen krivim i osuđen, jasno su označeni svi bitni elementi bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Tako, između ostalog, navodi se da je ovaj okrivljeni "neovlašćeno, radi dalje prodaje, držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu...". Iz zakonskog opisa radnje izvršenja ovog krivičnog dela jasno proizilazi da su radnje izvršenja propisane alternativno od kojih je jedna (držanje radi prodaje) upravo ona za čije je izvršenje okr. M. i oglašen krivim i osuđen. Činjenična utvrđenja nižestepenih sudova u ovom delu su jasna, to je neovlašćeno držanje opojne droge radi dalje prodaje a ne za ličnu upotrebu kako se to navodi u zahtevu a što bi bio neophodan uslov za postojanje dela iz člana 246a stav 1. KZ koji, sledom iznetog, nesumnjivo nije ispunjen. S toga se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na postojanje povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Sa svega izloženog, ocenivši, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbi 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.