Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to propisane članom 485. stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Bojović je u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporio sadržinu zapisnika o saslušanju okrivljenog pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Pazaru-odeljenje u Sjenici u predmetu Kt.br.113/24 od 06.08.2024.godine, iz razloga što je u istom navedeno da je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, iako je okrivljeni u ovom postupku bio gonjen zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 1. KZ, pa branilac smatra da je navedeno saslušanje iz navedenog razloga bilo potpuno nezakonito. Branilac okrivljenog zatim ističe da je dana 27.03.2025. godine sačinjen zapisnik o održanom glavnom pretresu u kojem je konstatovano da je predmet pretresa krivično delo nasilje u porodici, kao i da je tom prilikom bio prisutan prevodilac BB, iako u spisima predmeta ne postoji rešenje suda da se izvede dokaz saslušanjem bilo koje stranke uz prisustvo prevodioca, niti je u zapisniku navedeno za koji jezik je ovaj prevodilac stručan, a kasnije je utvrđeno da lice ovog imena i prezimena nema licencu da bude prevodilac niti je upisan u sudski registar kao prevodilac za bilo koji jezik, a što je potvrdio i sam prevodilac, pa je po oceni branioca odbrana uskraćena da se izjasni o prevodiocu koga je sud planirao da pozove. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 233.ZKP, odnosno daje svoju ocenu sadržine zapisnika.

Branilac okrivljenog je u zahtevu osporio i zapisnike o ispitivanju svedoka VV dana 05.09.2024.godine, svedoka-oštećenog GG dana 03.10.2024.godine, svedoka DD dana 27.03.2025.godine i svedoka ĐĐ dana 13.05.2025.godine, sačinjene na glavnom pretresu, jer je u istim konstatovano da „svedok polaže zakletvu“, iako to navedeni svedoci nisu učinili, iz čega proizilazi da su zapisnici sačinjeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a ipak su korišćeni kao dokaz u postupku. Branilac zatim ističe da je na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 13.05.2025.godine konstatovano da su između ostalih bili prisutni i prevodilac EE, iako odbrana nije bila upoznata da li je i kada prevodilac službeno pozvana da bi prisustvovala glavnom pretresu, te je i ovog prevodioca sud pozvao bez prethodno donete odluke, pa odbrana nije mogla da se izjasni da li se protivi ili ne angažovanju ovog prevodioca. Pored toga, sud je prilikom saslušanja svedoka ĐĐ konstatovao da je isti u svemu ostao pri svom iskazu datom u tužilaštvu ali isto tako i da ostaje pri svom iskazu koji je dao pred sudom dana 16.12. 2024. godine, kom prilikom je izjavio da ne razume srpski jezik, a inače taj raniji iskaz svedoka prevodilac nije ni prevodio tako da je ostalo potpuno nejasno šta je svedok govorio, a konkretnom prilikom ni prevodilac nije položio zakletvu isto kao ni svedok. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 96. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je na glavnom pretresu održanom dana 24.12.2024. godine sud konstatovao da nije uopšte moguće uspostaviti kontakt sa svedokom (u zahtevu nije navedeno koji svedok je u pitanju), te da svedok nije uspeo da odgovara na pitanje suda šta se dešavalo između okrivljenog i oštećenog i da ne razume pitanja. Imajući u vidu ovakav iskaz svedoka kod suda, a pre toga i kod javnog tužioca, osnovano se sumnja da svedok nije govorio istinu u svojim iskazima, a pritom isti izjavio da ne razume srpski jezik. Po oceni branioca, čitanjem dva iskaza svedoka lako je utvrditi da je isti učinio krivično delo davanje lažnog iskaza.

Branilac još ističe da tokom glavnog pretresa nijednim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni počinio bilo koje krivično delo dana 20.04.2024.godine, ni krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ, ni krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ, niti krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ. U prilog navedenom branilac ističe da je u službenoj belešci PU Novi Pazar-PU u Sjenici broj DD-205317/24 od 21.04.2024.godine konstatovano da je oštećeni prijavio da je okrivljeni izvršio krivično delo dana 21.04.2024.godine, a što je u suprotnosti sa navodima iz optužnog akta, koji je samim tim neuredan. Tokom postupka je odbrana predložila da sud izvrši uvid u šest predmeta gde su pokrenuti postupci od strane oštećenog u različitim materijama i u kojima su svi predlozi oštećenog za pokretanje postupka odbijeni kao neosnovani, a što govori u prilog tome da je bilo neosnovano pokretanje postupka i u ovom predmetu. Na kraju, branilac je istakao i to da je i drugostepeni sud potpuno površno doneo zaključke, između ostalog navodeći da je svedok naučio 70% srpskog jezika, iako je ostalo potpuno nejasno na osnovu čega je sud doneo ovakav zaključak.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe su izreke pobijanih presuda nerazumljive i protivurečne same sebi, čime suštinski ukazuje i na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede odredbi članova 96., 233., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Bojovića, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković