Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vuk Laković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva, jer u istoj nije navedeno kome su svedoci obavezni da solidarno snose troškove odlaganja dokazne radnje koju su prouzrokovali svojom krivicom, niti je naveden paricioni rok u kome su dužni da ispune obavezu koja im je utvrđena rešenjem, pa je samim tim navedena izreka i neizvršiva, jer se ne može utvrditi ko ima pravo da potražuje navedene troškove, odnosno ko bi bio izvršni poverilac. Po oceni branioca, izrekom rešenja svedoci su morali biti obavezani da okrivljenima u roku od osam dana od dana pravosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja solidarno isplate troškove odlaganja dokazne radnje u ukupnom iznosu od 338.084,48 dinara. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da obrazloženje rešenja ne predstavlja obavezujući deo, već da je jedino izreka rešenja obavezujuća, a da se u obrazloženju rešenja navode razlozi koji opravdavaju odluku iz izreke. Samim tim je i drugostepeno rešenje nejasno i nepravilno, s obzirom da je u drugostepenom rešenju navedeno da se iz obrazloženja prvostepenog rešenja jasno vidi ko su izvršni poverioci, odnosno ko su lica koja imaju aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za izvršenje, kao i koje iznose su ovlašćeni da naplate, odnosno da je navedeno koji iznos i kom braniocu pripada od ukupnog iznosa troškova. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vuka Lakovića, u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 441.stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi na koji način je odlukom o troškovima krivičnog postupka sud povredio zakonske odredbe. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vuka Lakovića, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

S toga je Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković