U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30, 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog BB – advokata Jovana Čelebića i okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine i KŽ3-13/24 od 22.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine i KŽ3-13/24 od 22.08.2024. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se isti u preostalom delu, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jovana Čelebića, u celosti, ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu i presuda Osnovnog suda u Paraćinu 2K-7/23 od 05.10.2023. godine preinačena tako što su okrivljeni AA, BB, VV, oglašeni krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30, 33. i 61. KZ i osuđeni i to: - okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.07.2017. godine do 07.08.2017. godine, - okrivljeni VV na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.07.2017. godine do 07.08.2017. godine, i - okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude, dok je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu u preostalom delu, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ3-13/24 od 22.08.2024. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine preinačena samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud trećeg stepena, okrivljene AA, BB i VV bog produženog krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30, 33. i 61. KZ za koje su oglašeni krivim izrekom drugostpene presude osudio i to: - okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.07.2017. godine do 07.08.2018. godine, - okrivljenog VV na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.07.2017. godine do 07.08.2017. godine, i

- okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, dok su žalbe okrivljenih u preostalom delu odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP branioci:

- okrivljenog BB – advokat Jovan Čelebić, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovni postupak i odlučivanje;

- okrivljenog AA - advokat Marko Radivojević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku kojom preinačava pobijane presude „tako što će ukinuti presude navedenih sudova, odnosno preinačiti iste i osloboditi okrivljenog AA iz ...“.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jovana Čelebića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog AA - advokat Marko Radivojević kao razlog podnošenja zahtev za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud kao dokaznu činjenicu uzeo izricanje vaspitne mere tada maloletnom GG, a čije su radnje izvršenja inkorporisane u izreku pobijane presude, te da je za ovaj životni događaj rešenjem Višeg suda u Jagodini Km.13/18 od 04.02.2019. godine maloletnom GG izrečena vaspitna mera zbog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. KZ. U vezi sa iznetim, branilac navodi da se u ovoj pobijanoj presudi pominje maloletni GG, da je preduzeo sve radnje koje se i okrivljenima u ovom postupku stavlja na teret, ali da je razlika u tome što je GG izvršio svršeno delo iznuda iz člana 214. stav 2. KZ, a da su svi ostali okrivljeni krivično delo izvršili u pokušaju i osuđeni za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ. Dalje se navodi da imamo jednu pravnosnažnu odluku Višeg suda u Jagodini gde je utvrđeno činjenično stanje (pravnosnažno), a da u situaciji kada je pravno nemoguće izvršiti kvalifikovani oblik krivičnog dela iznuda u svršenom pogledu onda je izvesno da se ovde radi o svojevrsno presuđenoj stvari, tako da ni okrivljeni nisu mogli biti osuđeni za ovo krivično delo, već jedino oslobođeni.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u dokaznom postupku izvršen uvid u dopis OJT Paraćin KTO 45/18 od 15.12.2021. godine sa prilogom u vidu pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Jagodini Km 13/18 od 04.02.2019. godine iz kojih je utvrđeno da je pred Višim sudom u Jagodini vođen postupak po predlogu Višeg javnog tužilaštva u Jagodini Ktm. br. 108/17 od 04.04.2018. godine sa predlogom za izricanje vaspitne mere prema maloletnom GG, u vezi u bitnom identičnog životnog opisa izvršenja krivičnog dela, kao i u ovom konkretnom krivičnom postupku, te da je prema maloletnom GG od strane Višeg suda u Jagodini rešenjem Km 13/18 od 04.02.2019. godine izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva i posebne obaveze da redovno pohađa školu i da se uključi u određene sportske aktivnosti koje rešenje je postalo pravnosnažno dana 16.05.2019. godine. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da u ovom konkretnom krivičnom postuku ni jedan od okrivljenih nije lice na koje se odnosi navedeno rešenje Višeg suda u Jagodini, pa ni okrivljeni AA.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu napred navedeno, činjenica da se radi o istom životnom događaju nije dovoljna da bi došlo do povrede načela ne bis in idem, a samim tim i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz citiranih odredaba Ustava, Zakona i međunarodnih akata, nesporno je da do povrede načela ne bis in idem može doći samo u situaciji kada se protiv istog lica, odnosno kada je isto lice gonjeno za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Naime, tada postoji zabrana kojoj podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, ali samo u situaciji kada se to odnosi na jedno isto lice, a što u ovom konkretnom slučaju, nije u pitanju.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, ne može se govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, kada je tačka vezivanja samo isti životni događaj, pa se navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Pored iznetog branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da sud nije mogao da ceni kao dokaz izjavu maloletnog GG, jer je protiv istog vođen poseban krivični postupak u smislu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud – Osnovni sud u Paraćinu u presudi 2K br. 7/23 od 05.10.2023. godine kojom je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe okrivljene AA, BB i VV cenio izjavu maloletnog GG datu u postupku Km br. 13/18 Višeg suda u Jagodini.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da pobijana pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine nije zasnovana na spornom dokazu već su činjenice vezane za krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom utvrđene na osnovu drugih dokaza.

Imajući u vidu navedeno stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je prvostepeni sud – Osnovni sud u Paraćinu u presudi 2K br. 7/23 od 05.10.2023. godine cenio sporni dokaz, ali prilikom donošenja oslobađajuće presude, koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti i ne pobija.

Kako je odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog Zakonika ne može zasnivati, te kako presude koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju - presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/24 od 12.04.2024. godine i KŽ3-13/24 od 22.08.2024. godine (osuđujuće presude) nisu zasnovane na odbrani maloletnog GG, to samim tim, neosnovano branilac okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića je nedozvoljen.

Naime, ovaj branilac u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima u kojima iznosi sopstveno viđenje odlučnih činjenica i sopstvenu genezu postupanja okrivljenog kritičnom prilikom, istovremeno iznoseći ocenu izvedenih dokaza i to pre svega iskaza oštećenog.

Branilac okrivljenog BB – advokat Jovan Čelebić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodima da je odluka o krivičnoj sankciji nelogična, jer nije logično da ista kazna bude odmerena i onda kada se kreće u rasponu od 1 do 8 i u rasponu od 2 do 10 godina.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP nisu zakonom dozvoljeni razlozi u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića i okrivljenog BB – advokata Jovana Čelebića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog BB – advokat Jovan Čelebić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je donošenjem pobijanih presuda izvršeno prekoračenje optužbe, a zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog BB – advokat Jovan Čelebić, dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković