Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Mileusnić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2), 3) i 7) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u oslobađajuće ili odbijajuće ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, a tražio je i troškove postupka po AT i TT i predložio da isti padnu na teret budžeta RS.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u činjeničnom opisu optužnog akta i u izreci prvostepene presude nedostaje subjektivni elemenat krivičnog dela – elemenat krivice, konkretno elemenat umišljaja, pa nema krivičnog dela, iako postoje sva ostala obeležja krivičnog dela.

Odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan ili mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, a stavom 2. istog člana propisano je krivično delo učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.

Odredbom člana 25. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci „...ugrozio sigurnost više lica – oštećenih BB, VV i maloletne oštećene GG pretnjom da će napasti na njihov život i telo, pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima...“, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, „...da je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Iz izreke prvostepene presude, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima (da je bio uračunljiv), da je bio svestan svoga dela i da je hteo njegovo izvršenje (da je postupao sa direktnim umišljajem), pa se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iz navedenih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Mileusnića, u delu u kome se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjen je kao neosnovan.

U ostalom delu isti zahtev je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da postoje znatne protivrečenosti o činjenicama od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, ali u obrazloženju navedene povrede ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom ovog krivičnog postupka – ocenu odbrane okrivljenog, svedoka i oštećenih, kao i sopstveni sud o tome da li su se oštećeni kritičnom prilikom mogli osećati uplašeno, obzirom na lične prilike okrivljenog – da je on starija osoba, hronični bolesnik i ne predstavlja opasnost za sebe i za druge. Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Imajući u vidu da zbog navedenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, kako u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Iz navedenog razloga Vrhovni kasacioni sud je, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualno povreda zakona sastoji, kao i da se u smislu člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, našao da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržan.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić