Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi sa članom 54. stav 3. KZ, dok je u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog Vladana Živkovića u podnetom zahtevu navodi da je sud kao otežavajuću okolnost okrivljenom cenio način izvršenja i težinu samog dela, kao i direktni umišljaj, odnosno sud je cenio okolnosti koje su obeležje krivičnog dela, na koji način se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ.

Naime, sud je u konkretnom slučaju, prilikom odmeravanja visine kazne, okrivljenom kao otežavajuće okolnosti uzeo u obzir način izvršenja i težinu samog krivičnog dela – da je okrivljeni oštećenom naneo dva uboda nožem u predelu leve strane grudnog koša i to prilikom njegove šetnje sa ocem na javnom mestu u blizini raskrsnice a ispred stambenih zgrada gde se okuplja veći broj ljudi, pri čemu mu je naneo povrede od kojih je preminuo, te stepen krivice odnosno to što je delo učinio sa direktnim umišljajem.

Prema tome, sud je činjenicu da je okrivljeni ubio oštećenog tako što mu je naneo dva uboda nožem u predelu leve strane grudnog koša i da je krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, što je obeležje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, okrivljenom cenio i kao otežavajuću okolnost, a koje okolnosti ne prelaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela.

Postupajući na navedeni način sud je povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, koja propisuje princip zabrane dvostrukog vrednovanja prema kom principu nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta: prvi put od strane zakonodavca, kad je on predviđa kao konstitutivni element krivičnog dela (ili kao kvalifikatornu ili privilegujuću okolnost), a drugi put prilikom odmeravanja kazne. Međutim, učinjena povreda zakona po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nije od uticaja na izrečenu krivičnu sankciju, imajući u vidu ostale otežavajuće i olakšavajuće okolnosti utvrđene u pravnosnažnim presudama, posebno okolnosti pod kojim se ceo događaj desio, na javnom mestu, ispred stambenih zgrada gde se okuplja veći broj ljudi, dok je sada pokojni AA šetao sa svojim ocem.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve napred navedeno, delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Vladana Živkovića - advokata Damira Perića i na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim presudama Višeg suda u Somboru K 46/21 od 04.08.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/22 od 23.11.2022. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 54. stav 3. KZ, na štetu okrivljenog, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je povređen zakon na štetu okrivljenog obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, te je sud, po stavu branioca, u konkretnom slučaju morao da primeni institut nužne odbrane iz člana 19. KZ. Ovakvim navodima zahteva branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika je propisano da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

U činjeničnom opisu krivičnog dela navedenom u izreci pravnosnažne presude je utvrđeno da je okrivljeni Vladan Živković ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, i da je njegovo delo zabranjeno, lišio života oštećenog..., istima se približio iza leđa na oko 1,50 metara i kratko glasom „mrmljao“, da bi se AA i njegov otac okrenuli i videli iza njih okrivljenog... koji je išao iza njih raširenih ruku, pri čemu je AA rekao „pusti ćale, mani ga“ i nastavili da pešače u istom pravcu, da bi odmah nakon toga okrivljeni ... ponovo „mrmljao“ i išao iza njih i kada su se AA i njegov otac ponovo okrenuli okrivljeni je prišao AA koji je pokušao rukom, da ga odgurne ali nije uspeo, u kom momentu je došlo do njihovog fizičkog kontakta na način da su se „uhvatili u koštac“, a pri čemu je okrivljeni... u jednom momentu sa nožem na preklop dužine sečica oko 10 cm koji je nosio sa sobom, zadao AA dva uboda nožem u predelu leve strane grudnog koša, na koji način mu je zadao dve ubodne rane kroz mišić petog i šestog međurebarnog prostora, koje su na rastojanju od oko 3-4 cm a njihov kanali su paralelni i koje su probile srčanu kesu, a kanal gornje rane je probio i zid desne srčane komore, usled čega je došlo do obimnog unutrašnjeg i manjim delom spoljašnjeg krvarenja i nastupanja smrti AA, a u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude. Imajući u vidu navedeni činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude u kome je jasno navedeno da je da je okrivljeni sa nožem na preklop koji je nosio sa sobom, zadao oštećenom dva uboda nožem, odnosno da nije bilo istovremenog protivpravnog napada, to dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nedvosmisleno proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu prema okrivljenom instituta nužne odbrane iz člana 19. KZ vezano za uslove napada i odbrane, te da se u opisanim radnjama okrivljenog Vladana Živkovića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. KZ.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Živkovića - advokata Damira Perića delimično usvojio i utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim presudama Višeg suda u Somboru K 46/21 od 04.08.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/22 od 23.11.2022. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić