O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu 1K. 1/17 od 14.03.2024. godine okrivljeni Darko Đorđević, Nenad Živković i Nenad Stojčević oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09) i osuđeni na kazne zatvora i to okrivljeni Darko Đorđević i okrivljeni Nenad Živković u trajanju od po 5 godina, a okrivljeni Nenad Stojčević u trajanju od 6 godina. Okrivljenom Nenadu Živkoviću je na osnovu člana 246. stav 7. i člana 87. Krivičnog zakonika izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Šapcu, te branilaca okrivljenih Darka Đorđevića, Nenada Živkovića i Nenada Stojčevića, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 400/24 od 28.08.2024. godine žalbe odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci:

- okrivljenog Darka Đorđevića – advokati Vladimir Beljanski i Slobodan Beljanski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude u celini ili u odnosu na okrivljenog Darka Đorđevića i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu, s naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem i

- okrivljenog Nenada Stojčevića – advokat Aleksandar Šćekić zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Đorđevića – advokata Vladimira Beljanskog i Slobodana Beljanskog je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Stojčevića – advokata Aleksandra Šćekića neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog Darka Đorđevića zahtevom navode da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a s obzirom na druge dokaze je očigledno da bez tih dokaza iste presude ne bi bile donete, ukazujući na povredu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi branioci okrivljenog Darka Đorđevića, pre svega, navode da nezakonit dokaz predstavljaju iskazi policijskih službenika AA i BB kojima oni opisuju sopstvenu akciju praćenja okrivljenih do kuće u selu ..., na osnovu čega su sutradan dobili naredbu za pretres, a koju oba nižestepena suda ne smatraju posebnom dokaznom radnjom, već redovnom aktivnošću policije preduzetoj u skladu sa odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP i članu 47. stav 2. tačka 3) i člana 50. stav 2. Zakona o policiji, za koju nije bilo potrebno da je odredi sud. Nadalje zahtevom branioci okrivljenog citiraju i analiziraju odredbu člana 286. stav 1, 2. i 3. ZKP, te člana 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji, smatrajući da praćenje i opserviranje kojim su službena lica policije BB i AA sproveli bez predloga javnog tužioca i naloga suda, samo po sebi, a u okviru svedočenja ovih lica o sadržaju takvih mera i radnji predstavljaju nezakonite dokaze koje je sud bio dužan da izdvoji iz spisa, jer bez tih dokaza ne bi bila doneta ista presuda, pa izdvajajući iz konteksta obrazloženja prvostepene presude, delove presude kojima potkrepljuje svoje zahtevom iznete tvrdnje, stepenuje vrednost i važnost radnji državnih organa i smatra da sud relativizuje posebne dokazne radnje.

Takođe branioci okrivljenog Darka Đorđevića ističu i da je zapisnik o pretresu od 19.02.2016. godine nezakonit zbog toga što ga nije potpisao jedan od svedoka pretresa koji nema kažiprst na desnoj ruci i da izostanak prigovora nakon izvođenja navedenog dokaza na glavnom pretesu ne konvalidira nedozvoljenu i protivzakonitu procesnu radnju.

Na istu povredu krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog Darka Đorđevića ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na stranama 4, 5 i 6 obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branioci okrivljenog Darka Đorđevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazujući takođe na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, označavaju kao nezakonit dokaz i zapisnik o prvom saslušanju okrivljenog Darka Đorđevića pred Višim javnim tužiocem u Šapcu od 11.04.2016. godine navodeći da okrivljenom Darku Đorđeviću pre saslušanja nije dostavljena naredba o sprovođenju istrage, niti mu je omogućeno da pročita krivičnu prijavu, niti da se upozna sa nalazom i mišljenjem veštaka i zapisnikom o uviđaju.

Međutim, iz zapisnika o saslušanju okrivljenog Darka Đorđevića sačinjenog 11.04.2016. godine u VJT Šabac, proizilazi da je okrivljenom čijem je saslušanju prisustvovao branilac advokat Jovana D. Đorđević, a kojim je saslušavan na okolnost izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, okrivljeni poučen o pravima u krivičnom postupku iz člana 68. stav 1. ZKP što je konstatovano u predmetnom zapisniku, kao i izjava okrivljenog da je razumeo šta mu se stavlja na teret i to da je njegovom saslušanju prisustvovao angažovani branilac advokat Jovana Đorđević, u čijem prisustvu je okrivljeni davao svoj iskaz, što je takođe konstatovano na zapisniku. Okrivljeni je svoju izjavu da na navedeni zapisnik nema prigovor, dao na samom zapisniku, kao i izjavu da mu je zapisnik glasno diktiran i da ga je priznao za svoj i potpisao i to kako okrivljeni tako i branilac advokat Jovana Đorđević.

Iz spisa proizilazi da je u smislu odredbe člana 68. stav 1. tačka 6) ZKP okrivljenom predočeno da ima pravo da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka, ali okrivljeni isto nije iskoristio.

Vrhovni sud nalazi da prethodno navedena upozorenja koja su data okrivljenom Darku Đorđeviću od strane organa postupka i njegova izjašnjenja u prisustvu branioca, u konkretnom slučaju ispunjavaju standarde propisane odredbom člana 85. ZKP, pa navedeni zapisnik od 11.04.2016. godine sačinjen pred VJT Šabac, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda u smislu odredbe Zakonika o krivičnom postuku može zasnivati.

Imajući u vidu navedno pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Đorđevića – advokata Vladimira Beljanskog i Slobodana Beljanskog, zbog čega je Vrhovni sud, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u stavu prvom izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog Nenada Stojčevića – advokat Aleksandar Šćekić zahtevom za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama povređen zakon jer su sudovi na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenili zakon, a da činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku odgovara krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ, jer se očigledno radi o uzgajanju psihoaktivne konoplje, a ne o proizvodnji opojne droge kako je to navedeno u prvostepenoj presudi. Takođe zahtevom navodi da nižestepeni sudovi nisu primenili član 112. stav 15. KZ koji propisuje da se opojnim drogama smatraju supstance ili preparati koji su zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance koje jedino u smislu Krivičnog zakonika mogu biti smatrane opojnim drogama, uz citiranje odredbi Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i ukazivanje da se opojnom drogom smatra Kanabis, a ne biljka „Canabis sativa“. Iako branilac okrivljenog Nenada Stojčevića ne numeriše povrede zakona na koje zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje, iz zahtevom navedenih tvrdnji proizilazi da je podnet zbog povrede odredbe člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Stojčevića – advokata Aleksandra Šćekića su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Po oceni Vrhovnog suda na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjen zakon i to odredba člana 246. stav 3. u vezi stava 1 KZ, budući da iz činjeničnog opisa jasno proizilaze radnje koje se odnose na neovlašćenu proizvodnju opojne droge, a koje su preduzimali u sastavu grupe.

Vrhovni sud je imao u vidu da se u izreci presude kao opojna droga navodi „Canabis sativa“, ali je sasvim jasno, a što proizilazi i iz Zapisnika o veštačenju, da ispitivani uzorci predstavljaju delove biljke Cannabis, koja sadrži THC (tetrahidrokanabiol) u masenom udelu većem od 0,3%, te da se navedene materije Cannabis i THC nalaze na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a tokom postupka na sadržinu fizičko-hemijskog veštačenja nije bilo primedbi.

Branilac okrivljenog Nenada Stojčevića, takođe kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen iz razloga što navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković