U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. AA i dr, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 176/17 od 22.02.2017. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 748/13 od 23.12.2015. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 45/16 od 26.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 07.03.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 176/17 od 22.02.2017. godine kao osnovan i UTVRĐUJE da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Jagodini K 748/13 od 23.12.2015. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 45/16 od 26.04.2016. godine povređen zakon u korist okrivljenih AA i BB – član 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. stav 1. ZKP.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 748/13 od 23.12.2015. godine, u delu izreke pod I, na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP, odbijena je optužba prema okr. VV za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanje javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Istom presudom, u delu izreke pod II, prema okrivljenima AA i BB, na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP, odbijena je optužba za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Odlučujući o žalbi Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, Viši sud u Jagodini je presudom Kž1 45/16 od 26.04.2016. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i to u delu koji se odnosi na okrivljene AA i BB, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i utvrdi da je navedenim presudama povređen zakon u korist okrivljenih AA i BB.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenih, adv. Aleksandru Ćurčiću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Prvostepeni sud je okrivljene AA i BB, oslobodio od optužbe na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari s obzirom na to da je protiv okrivljenih, a povodom istovetnog događaja, vođen i okončan disciplinski postupak u kome su okrivljeni disciplinski kažnjeni.

Ovakav zaključak prvostepenog suda je pogrešan iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. predviđa da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Iz navedenih odredaba Zakona, Ustava Republike Srbije i konvencije proizilazi da se nikome ne može suditi za drugo kažnjivo delo ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a za koje je već pravnosnažno presuđeno odnosno postupak pravnosnažno okončan.

Međutim, u konkretnoj situaciji se ne radi o presuđenoj stvari zbog činjenice da je krivično delo koje je okrivljenima stavljeno na teret u ovom krivičnom postupku bilo predmet rasprave u disciplinskom postupku. Ovo iz razloga što garancija pravne sigurnosti u kaznenom pravu govori o neponovljivosti postupka za krivično delo kao i za svako kažnjivo delo što podrazumeva pravnosnažno okončanje postupka pred bilo kojim organom koji po zakonu izriče kazne.

Odluka doneta u disciplinskom postupku vođenom prema okrivljenima AA i BB ne može biti osnov pozivanja na presuđenu stvar, kako je to pogrešno zaključio prvostepeni sud, već to može biti samo odluka u postupku povodom nekog kažnjivog dela a ne disciplinskog postupka, jer se disciplinska i krivična odgovornost načelno ne isključuju, odnosno nezavisne su jedna od druge.

Dakle, okrivljenima AA i BB u ovom krivičnom postupku stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a postupak koji je prema njima vođen od strane disciplinskog organa ne odnosi se na kažnjivo delo za koje se po zakonu može izreći kazna, već se u konkretnom slučaju radi o izricanju disciplinske mere kojom je sankcionisano određeno ponašanje suprotno pravima i obavezama iz radnog odnosa. Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari koja isključuje krivično gonjenje u odnosu na okrivljene, kako to osnovano navodi Republički javni tužilac u podnetom zahtevu.

Odbijajući optužbu prema okrivljenima AA i BB, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. stav 1. ZKP, a istu povredu učinio je i drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u pogledu navedene povrede zakona i utvrdio da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Jagodini K 748/13 od 23.12.2015. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 45/16 od 26.04.2016. godine povređen zakon u korist okrivljenih AA i BB, ne dirajući u pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 493. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić