Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 528/22 od 26.10.2022. godine, usvojena je žalba branioca okrivljene, pa je prvostepena presuda preinačena, u delu odluke o meri bezbednosti, tako što je okrivljenoj za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, kojom je prvostepenom presudom oglašena krivom, na osnovu člana 85. KZ izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti stečajnog upravanika kao i svih drugih delatnosti i dužnosti koje se finansiraju iz budžeta RS i lokalne zajednice u trajanju od dve godine, računajući od pravnosnažnosti presude, dok su, žalba branioca okrivljene u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Željko Gvojić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), člana 419. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su neosnovane i neistinite tvrdnje iz izreke prvostepene presude da je okrivljena pribavila korist privrednom društvu „Dem helas“ DOO Beograd u vidu izdavanja u zakup celokupne imovine Koncerna Farmakom MB Šabac – Fabrika akumulatora Sombor AD, u stečaju, bez prethodno pribavljene saglasnosti odbora poverilaca i javnog nadmetanja, po minimalnoj ceni zakupa, imajući u vidu da je okrivljena pisanim putem obavestila stečajnog sudiju i odbor poverilaca o nameri da preduzme radnju izdavanja u zakup imovine stečajnog dužnika, u skladu sa odredbom člana 28. Zakona o stečaju, nakon čega je od odbora poverilaca i dobila saglasnost dana 29.02.2016. godine za preduzimanje svih radnji vezanih za izdavanje u zakup imovine stečajnog dužnika pod uslovima koje je ona sama predložila što, prema stavu odbrane, znači da se takva saglasnost odnosila i na zaključivanje predmetnog ugovora o zakupu. Prema navodima zahteva, okrivljena je u takvoj situaciji rukovodeći se interesima službe preduzela navedene radnje, ceneći da postupa zakonito i najcelishodnije, pri čemu je osnovano smatrala da se postupak javnog nadmetanja započet dana 22.03.2016. godine (koji postupak nije zaključen zbog nemogućnosti izbora zakupca, već je navedeno ročište samo otkazano zbog podnošenja predloga za određivanje privremene mere od strane dotadašnjeg zakupca imovine stečajnog dužnika), može i nastaviti na sledećem ročištu, bez novog javnog oglašavanja, odnosno novog javnog nadmetanja, tako da okrivljena opisanim postupanjem nije prekršila nijednu zakonsku normu. Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i to da je neosnovana i tvrdnja iz izreke prvostepene presude da je okrivljena postupajući na navedeni način pribavila korist privrednom društvu „Dem Helas“ DOO, u vidu izdavanja u zakup celokupne imovine stečajnog dužnika, jer nezakonite koristi u konkretnom slučaju nema, budući da je PD „Dem Helas“ imalo zakonom dozvoljen pravni interes da postane zakupac imovine stečajnog dužnika u situaciji kada su tom društvu kao i svim drugim zainteresovanima, unapred iz objavljenog oglasa, bili poznati uslovi konkretnog zakupa i kada se to privredno društvo prijavilo kao jedini ponuđač u postupku javnog nadmetanja. Branilac u zahtevu, dalje, ističe da sud na okolnost zaključenja predmetnog ugovora o zakupu po minimalnoj ceni fiksnog dela zakupa nije izveo nijedan dokaz zanemarajući činjenicu da je predmetnim ugovorom ostvarena znatno povoljnija zakupnina u odnosu na prethodnog zakupca. Sledstveno iznetom, odbrana smatra da se u radnjama okrivljene, opisanim u izreci presude, ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i da je pobijanom pravnosnažno presudom na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahtava za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da krivično delo zloupotreba službenog položaja čini službeno lice koje, iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, nanošenje drugom kakve štete ili se može ogledati u težoj povredi prava drugog. Iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja, postoji kada se taj položaj ili ovlašćenje koristi ne zbog interesa službe, odnosno ostvarivanje ciljeva službe, već radi ostvarivanja nekog sopstvenog interesa ili interesa trećeg lica ili na štetu interesa nekog lica.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer je u vreme i na mestu bliže označenim u izreci presude, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kao službeno lice, stečajni upravnik stečajnog dužnika „Koncern Farmakom MB Šabac, Fabrika akumulatora Sombor AD“, u stečaju, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja da kao stečajni upravnik zastupa i zaključuje pravne poslove u ime i za račun navedenog privrednog društva, pribavila korist privrednom društvu „Dem Helas“, DOO Beograd, u vidu izdavanja u zakup celokupne imovine stečajnog dužnika bez prethodno pribavljene saglasnosti odbora poverilaca i javnog nadmetanja, po minimalnoj ceni fiksnog dela zakupa, na taj način što je, nakon otkazivanja javnog nadmetanja za izbor najpovoljnijeg ponuđača za zakup imovine stečajnog dužnika zakazanog za dan 22.03.2016. godine, koje je trebalo biti održano po pribavljenoj saglasnosti odbora poverilaca za raspisivanje javnog poziva za izdavanje celokupne imovine stečajnog dužnika od 29.02.2016. godine, na osnovu koje saglasnosti je objavljen oglas za izdavanje fabrike metodom javnog nadmetanja, dana 05.04.2016. godine zaključila ugovor o zakupu sa zakupcem „Dem Helas“DOO Beograd, za čije zaključivanje nije imala saglasnost odobra poverilaca i bez sprovedenog novog javnog oglašavanja i nadmetanja, kojim ugovorom je izdata u zakup sva nepokretna i pokretna imovina u vlasništvu stečajnog dužnika na rok od četiri meseca, pod uslovima navedenim u izreci presude, nakon čega je dana 04.05.2016. godine, ponovo zaključila ugovor sa istim zakupcem na isti način (bez saglasnosti odbora poverilaca, javnog oglašavanja i nadmetanja), te istog dana o zaključenom ugovoru obavestila punomoćnika predsednika odbora poverilaca, sa obrazloženjem da je to učinila zbog pritisaka i straha za bezbednost svoje porodice, pri čemu je prećutala da je ranije zaključila gotovo identičan ugovor o zakupu, da bi potom dana 06.05.2016. godine, tražila saglasnost odbora poverilaca za zaključenje ugovora o zakupu od 04.05.2016. godine, pri čemu je bila svesna svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je htela.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljena oglašena krivom i to kako objektivna, koja se odnose na radnju okrivljene, koja je iskoristila svoje službeno ovlašćenje da kao službeno lice – stečajni upravnik zastupa i zaključuje pravne poslove u ime i za račun stečajnog dužnika, na način što u okviru službenog ovlašćenja koje je imala, nije postupala u interesu službe i ostvarivanja ciljeva službe, već radi pribavljanja koristi drugom pravnom licu u vidu izdavanja u zakup celokupne imovine stečajnog dužnika, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene za izvršenje dela, koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Odredbom stava 1. člana 28. Zakona o stečaju propisano je da se radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje imaju ili mogu imati značajan uticaj ili posledice na stečajnu masu, kao što su uzimanje kredita ili zajma, nabavka opreme veće vrednosti, izdavanje u zakup ili slične radnje (radnje od izuzetnog značaja) mogu preduzeti uz obaveštenje stečajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca.

Po nalaženju ovoga suda, okrivljena je zaključivanjem predmetnih ugovora o zakupu celokupne imovine stečajnog, postupala suprotno citiranoj odredbi Zakona o stečaju, jer je preduzela radnju od izuzetnog značaja za imovinu stečajnog dužnika (izdavanje imovine u zakup), za koju odbor poverilaca nije dao saglasnost, niti je ispoštovala zakonski postupak za sprovođenje javnog nadmetanja. Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca da opisano postupanje okrivljene nije nezakonito, odnosno protivpravno.

Posledica preduzetih radnji okrivljene se, po oceni ovoga suda, sastoji u pribavljanju koristi privrednom društvu „Dem Helas“ DOO Beograd, kome je radnjama okrivljene omogućeno da zakupi celokupnu imovinu stečajnog dužnika, iako za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica predmetnog krivičnog dela.

Iz iznetih razloga. Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljene ostalim navodima zahteva, kojima na osnovu svog viđenja događaja izvodi činjenične zaključke drugačije od onih iznetih u pobijanoj pravnosnažnoj presudi i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, te osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi, da su razlozi pobijanih presuda potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da u odnosu na neke činjenice koje su predmet dokazivanja presude nemaju razloge. Prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom je učinjena i povreda zakona iz člana 419. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 419. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić