Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1-14/24 od 05.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 54/21 od 19.04.2024. godine je potvrđena. Žalba punomoćnika oštećenog doo „Tenen“ Čenej, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 54/21 od 19.04.2024. godine, odbačena je kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Nemanja Nikitović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439, tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama zakona ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava fotokopije prevoznica sa posebnim osvrtom na činjenicu da se radi o privatnoj ispravi za koju ne važi pretpostavka istinitosti.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani.

Odredbom člana 112. stav 26. Krivičnog zakonika propisano je da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da, u situaciji kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu, kao u konkretnom slučaju, nije isključena mogućnost upotrebe fotokopije isprave, pri čemu pitanje da li fotokopija isprave predstavlja zakonit dokaz, predstavlja faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od toga da li postoji sumnja u istinitost isprave, a samim tim da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

U postupku je dovedena u pitanje zakonitost isprave i ista je u pobijanoj presudi cenjena ali navedene činjenice nisu utvrđene korišćenjem isprave u fotokopiji, čija se zakonitost osporava, već nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke kojim je utvrđeno zaduženje robe u maloprodajnom objektu i visina manjka, korišćenjem samo dokumentacije gde je okrivljeni svojim potpisom potvrdio da je preuzeo robu, a nevezano da li je zadužio prodavnicu ili je prodavao sa vozila koje je dopremilo robu od oštećenog, pa su suprotni navodi u zahtevu od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je učinjena na taj način što, iako je odredbom člana 224. Krivičnog zakonika propisano da krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, izreka osuđujuće presude ne sadrži taksativno pobrojane pokretne stvari koje su poverene na radu okrivljenom AA, te samim tim izreka presude ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Ovakvi navodi su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani, a kako su isti već bili predmet ocene drugostepenog suda povodom podnetih žalbi na prvostepenu presudu, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3 pasus 7 i strani 4 pasus 1 obrazloženja presude, date razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pri tome, sama činjenica da izreka pobijane presude ne sadrži „druge stvari“ koje je okrivljeni prisvojio, a koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, ne isključuje postojanje ovog krivičnog dela posebno iz razloga što izreka iako ne sadrži popis pokretnih stvari koje su mu poverene u radu, sadrži vrednost poverene robe, pa su suprotni navodi branioca od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva, gde branilac okrivljenog ukazuje na činjenicu da se fotokopija koristiti samo kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu i osporava mogućnost pribavljanja originala spornih otpremnica, dovodi u sumnju autentičnost potpisa koji se nalazi na spornim otrpemnicama, osporava autentičnost otpremnica koje su bile predmet veštačenja kao i verodostojnost prevoznica i kalkulacija, a ukazuje i na činjenicu da se u spisima predmeta ne nalaze otpremnice ni u fotokopiji ni u originalu, a nalaze se određene prevoznice (iako iz spisa proizlazi da je roba prevožena kamionima PD „Tenen“ doo Čenej te prevoznica nema), a kojim svim navodima branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojim su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković