Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.146/18 od 13.08.2018. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika privatnog tužioca GG – advokata Momčila Despotovića, presuda Osnovnog suda u Valjevu K br.161/17 od 29.08.2017. godine preinačena je tako što je stavom I presude okrivljeni VV oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, pri čemu kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Stavom II iste presude, okrivljeni AA, BB i VV oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo su im izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo.

Istovremeno, okrivljeni AA, BB i VV su obavezani da privatnom tužiocu solidarno plate troškove krivičnog postupka na ime zastupanja od strane punomoćnika u iznosu od 211.250,00 dinara, te da na ime paušala plate iznose od po 10.000,00 dinara svaki u korist budžetskih sredstava suda, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br.35/18 od 11.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih VV, AA i BB - advokata Mladena Nikića, te okrivljenih BB i VV, a presuda Višeg suda u Valjevu Kž1 br.146/18 od 13.08.2018. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenih VV, AA i BB - advokat Mladen Nikić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu Kž1 br.146/18 od 13.08.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br.35/18 od 11.12.2018. godine, zbog povrede krivičnog zakona, ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredaba članova 432. stav 1. i 433. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljenih – advokat Mladen Nikić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je protiv okrivljenih već vođen prekršajni postupak u predmetu Prekršajnog suda u Valjevu Pr br.869/15, tokom kog postupka je nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja dana 17.12.2016. godine, u vreme kada je vođen prvostepeni krivični postupak, proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, dana 06.01.2015. godine protiv okrivljenih BB i VV podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru – vršenje nasilja nad drugim, koji su, prema činjeničnom opisu prekršaja, izvršili dana 16.12.2014. godine, tako što su prišli GG, te mu je okrivljeni BB zatvorenom šakom zadao udarac u predelu levog oka, a okrivljeni VV zatvorenom šakom u zadnji deo glave, nakon čega su, kada je GG pao na zemlju, nastavili da ga udaraju nogama i rukama.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je privatni tužilac GG preko punomoćnika – advokata Momčila Despotovoića dana 14.03.2015. godine podneo privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenih AA, BB i VV zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te je sudija Prekršajnog suda u Valjevu dopisom III-15 Pr br.869/15 od 18.05.2016. godine shodno članu 183. stav 2. i stav 3. Zakona o prekršajima dostavio Osnovnom sudu u Ubu spise predmeta protiv okrivljenih BB i VV, kako se istovremeno ne bi vodila dva postupka protiv okrivljenih.

Odredbom člana 183. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da kada nadležni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka. Stavom 2. istog člana, propisano je da kada zahtev sadrži podatke o tome da je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup – prekršajni sud će spise predmeta dostaviti nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva, a stavom 3. istog člana propisano je da će na način iz stava 2. tog člana sud postupiti i kada u toku postupka sazna da se povodom istog događaja vodi krivični postupak ili postupak za privredni prestup.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Valjevu – Odeljenje u Ubu Pr br.869/15 proizilazi da tim postupkom nije obuhvaćena radnja izvršenja koja se odnosi na krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ zbog kojeg je u krivičnom postupku okrivljeni VV oglašen krivim i da protiv okrivljenog AA nije bio podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, te da su za okrivljene VV i BB spisi Prekršajnog suda dostavljeni Osnovnom sudu u Ubu u smislu odredbe člana 183. stav 2. i 3. Zakona o prekršajima, kako se istovremeno ne bi vodila dva postupka protiv okrivljenih, to pobijanim pravnosnažnim presudama očigledno nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih. Pri tome je bez značaja činjenica da bi u prekršajnom postupku, da je vođen protiv okrivljenih, apsolutna zastarelost nastupila dana 17.12.2016. godine, upravo imajući u vidu činjenicu da protiv okrivljenih nisu vođeni istovremeno i prekršajni i krivični, već samo krivični postupak.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na bitnu poredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjen je neosnovanim.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se u preostalom delu zahtevom ukazuje na povrede odredaba člana 432. stav 1. i 433. stav 1. ZKP isticanjem da je okrivljenom AA uskraćeno pravo da izjavi žalbu protiv drugostepene presude, a zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i braniocima okrivljenih, zbog povrede zakona.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                              Vesko Krsajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić