Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 157/2018 od 18.10.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Šarenca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu 11K.br.644/17 od 20.07.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Šarenac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 439. tačka 1) i člana 440. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu 11K.br.644/17 od 20.07.2018. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 157/2018 od 18.10.2018. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, obzirom da činjenični opis dela dat u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pobijane pravnosnažne presude na sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela, tačnije ne sadrži krivicu kao subjektivni element bića krivičnog dela propisan odredbom člana 22. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ čini onaj ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, dok je odredbom stava 2. propisan teži oblik ovog krivičnog dela - ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu KTO.br.485/17 od 14.12.2017. godine i utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „dana 10.11.2015. godine u Mataruškoj Banji, grad Kraljevo, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, sredstvom podobnim da telo teško povredi, drugog lako telesno povredio ...“, a na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude subjektivno obeležje krivičnog dela - krivica okrivljenog jasno opisana sa svim svojim konstitutivnim elementima (uračunljivost - sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima; umišljaj - svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje; svest o protivpravnosti - svestan da je njegovo delo zabranjeno), to se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo i da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povrede odredaba člana 440. stav 1. i 2. ZKP, isticanjem da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, iz razloga jer sud nije prihvatio odbranu okrivljenog koja je u svemu saglasna sa ostalim izvedenim dokazima, te nije u celosti cenio nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke dr Dimitrija Nešića koji je prihvatio i to posebno vezano za mehanizam nanošenja povrede oštećenom, kao i da nije cenio kontradiktornosti i nelogičnosti u iskazu oštećenog, pri čemu je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da izvede dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka šumarske struke kako bi se utvrdilo na koji način je mogla da se polomi drvena držalica od lopate okrivljenog, a odbio je i da izvede dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka ortopeda, a kada je odbrana uz žalbu dostavila nalaze i mišljenja navedenih sudskih veštaka drugostepeni sud iste nije cenio. Pored toga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi se i povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 440. stav 1. i 2. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Šarenca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić