Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona na taj način što je nepravilno utvrdio troškove krivičnog postupka u pogledu visine i primene advokatske tarife, s obzirom na izmenu pravne kavlifikacije krivičnog dela tokom postupka, konkretno preinačenjem pravne kvalifikacije krivičnog dela odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 524/22 od 25.05.2022.godine, na koji način je visina zaprećene kazne u konkretnom slučaju niža, pa je pogrešno primanjena odredba Zakona o advokaturi i Advokatska tarifa i to Tarifni broj 1.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne punomoćnika.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom, okrivljenom AA stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. st.3 u vezi člana 278. st. 5 u vezi st. 1 KZ, pa je pravnosnažno osuđen za to krivično delo. Presudom Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Kzz 524/22 od 25.05.2022.godine, usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačene su pravnosnažne presude Osnovnog suda u Požarevcu K 546/20 od 17.11.2021.godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 12/22 od 10.02.2022. godine, u pogledu pravne ocene dela, tako što su radnje opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovane kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

U konkretnoj situaciji je krivični postupak od njegovog pokretanja, do pravnosnažnog okončanja vođen za krivično delo iz člana 288. st.3 u vezi člana 278. st. 5 u vezi st. 1 KZ, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina. Činjenica što je Vrhovni kasacioni sud preinačenjem presuda, okrivljenog osudio za krivično delo iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je zaprećena blaža kazna zatvora, ne utiče na obavezu suda da troškove krivičnog postupka obračunava prema kazni koja je zaprećena za ono krivično delo za koje se vodi krivični postupak u vreme kada su preduzimane procesne radnje, a ne u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni konačno pravnosnažno osuđen. Prema tome, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, pravilno je od strane prvostepenog i drugostepenog suda primenjena Advokatska tarifa, prema visini zaprećene kazne, u momentu kada su od strane punomoćnika oštećenog preduzimane procesne radnje.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, jer se u konkretnom slučaju ne radi o nužnim troškovima, odnosno po navodima odbrane, troškovi punomoćnika oštećenog nisu bili nužni izdaci, a koje pitanje vezano za neophodnost troškova je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stvar činjenične ocene prvostepenog i drugostepenog suda, pa se ovakvim navodima osporava činjenično utvrđenje sudova u smislu člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac u zahtevu ukazuje da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1.KZ, pa je samim tim neosnovan i zahtev za isplatu troškova krivičnog postupka. Međutim, ovakvim navodima branilac osporava odluke sudova koje nisu predmet zahteva za zaštitu zakonitosti, već su prethodile donošenju pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka, pa se iste ne mogu isticati u zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom na rešenja o troškovima.

Kako se u konkretnom slučaju radi o činjeničnim pitanjima iz člana 440. ZKP i povredama zakona, koje ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kascioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić