Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 190/22 od 24.11.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Čačku K 467/19 od 26.08.2022. godine, potvrđena. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA – advokat Esad Duljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7), stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i odbije optužbu ili okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA - advokat Aladin Šemović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7)ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića i Aladina Šemovića su neosnovani u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) Zakonika o krivičnom postupku, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Esada Duljevića i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aladina Šemovića u preostalom delu nedozvoljen a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Esada Duljevića u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, advokat Esad Duljević u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru K 140/19 od 07.03.2019. godine odbačen optužni predlog OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine, jer nema zahteva ovlašćenog tužioca, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 33/19 od 27.05.2019. godine. Ovim pravnosnažnim rešenjima o optužnom predlogu OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine je pravnosnažno odlučeno. Međutim, OJT u Čačku je dana 17.07.2019. godine podneo potpuno isti optužni predlog sa istim brojem, datumom i sadržinom Osnovnom sudu u Čačku koji je po već pravnosnažno odbačenom optužnom predlogu doneo osuđujuću presudu, dakle odlučio u već presuđenoj stvari što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog, advokat Aladin Šemović u podnetom zahtevu navodi da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru K 140/19 od 07.03.2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 33/19 od 27.05.2019. godine odbačen optužni predlog OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine, zbog čega branilac ukazuje da što se tiče navedenog optužnog predloga OJT u Čačku u pitanju je presuđena stvar, kojim navodima branioca okrivljenog se suštinski ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 502. ZKP je propisano da ako sudija ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje, rešenjem će odbaciti optužni predlog, odnosno privatnu tužbu.

Procesna smetnja kao što je nepostojanje predloga ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje dovode do donošenja rešenja o odbacivanju optužnog predloga odnosno privatne tužbe. Međutim, u pitanju su procesne smetnje koje privremeno sprečavaju gonjenje odnosno sprečavaju sud da se upusti u meritorno odlučivanje o optužnom aktu, ali s obzirom na to da nemaju dejstvo res iudicata, nakon njihovog prestanka optužni predlog ili privatna tužba mogu da budu ponovo podneti. Stoga su od strane ovoga suda navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenog u podnetim zahtevima ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. Branilac okrivljenog, advokat Aladin Šemović u obrazloženju navedene povrede navodi da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru K 140/19 od 07.03.2019. godine odbačen optužni predlog OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine iz razloga što nema zahteva ovlašćenog tužioca odnosno OJT u Čačku nije ovlašćeni tužilac da postupa u ovoj krivičnopravnoj stvari i podnošenjem predloga koji je identičan sa onim koji je prethodno odbačen nezakonito je zasnovao svoju nadležnost. Takođe, Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu nije mogao da ovlasti OJT u Čačku da postupa u konkretnom slučaju jer je prema odredbi člana 20. Zakona o javnom tužilaštvu propisano da ovakvu odluku donosi neposredno viši javni tužilac a to je VJT u Novom Pazaru.

Branilac okrivljenog, advokat Esad Duljević ističe da je nezakonito rešenje kojim je Apelacioni tužilac ovlastio odnosno odredio OJT u Čačku da postupa u ovoj pravnoj stvari, a posledica toga je povreda u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, što je uočio Osnovni sud u Novom Pazaru i zbog toga je odbacio optužni predlog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta prozilazi da je Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu doneo rešenje STR.POV. 22/18 od 13.09.2018. godine kojim je ovlastio OJT u Čačku da postupa po službenoj belešci Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu STR.POV. 21/18 od 13.09.2018. godine i Zapisniku o raspravi Disciplinske komisije Državnog veća tužilaca broj DVT – DK 2/18 od 10.09.2018. godine. Osnovni sud u Novom Pazaru je dana 07.03.2019. godine doneo rešenje K 140/19 kojim je odbačen optužni predlog OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine protiv okrivljenog AA iz ..., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer nema zahteva ovlašćenog tužioca. Viši sud u Novom Pazaru je dana 27.05.2019. godine doneo rešenje Kž1 33/19 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu V.F OJT u Čačku izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru K 140/19 od 07.03.2019. godine. Osnovni sud u Čačku je rešenjem K 264/19 od 17.10.2019. godine usvojio predlog branioca okrivljenog i oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Čačku K 264/19 protiv okrivljenog AA iz ..., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, po optužnom predlogu OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine i po pravnosnažnosti rešenja odlučio da spise dostavi Osnovnom sudu u Novom Pazaru na postupanje. Viši sud u Čačku je rešenjem Kž2 87/2019 od 11.12.2019. godine, usvajanjem žalbe OJT Čačak Kto 28/19 od 25.10.2019. godine preinačio rešenje Osnovnog suda u Čačku K 264/19 od 17.10.2019. godine, pa je Osnovni sud u Čačku oglasio mesno nadležnim za postupanje u predmetu K 264/19 protiv okrivljenog AA iz ... zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, po optužnom predlogu OJT u Čačku Kto 38/19 od 22.02.2019. godine. Presudom Osnovnog suda u Čačku K 467/19 od 26.08.2022. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž1 190/22 od 24.11.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. U konkretnom slučaju, krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku, gde je Osnovni javni tužilac u Čačku ovlašćeni tužilac a osim toga OJT u Čačku je od strane Apelacionog tužioca u Kragujevcu rešenjem STR.POV. 22/18 od 13.09.2018. godine određen da postupa u krivičnom predmetu koji se vodio protiv okrivljenog. Okolnost da je rešenje STR.POV. 22/18 od 13.09.2018. godine doneo Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu, koji je neposredno viši javni tužilac Višem javnom tužiocu u Novom Pazaru koji bi inače bio nadležan za donošenje rešenja o supstituciji iz člana 20. Zakona o javnom tužilaštvu, ne čini navedeno rešenje nezakonitim jer primenom načela „ ko može više može i manje“ Apelacioni tužilac u Kragujevcu je u konkretnom slučaju postupio zakonito i doneo rešenje o supstituciji, budući da ne bi bilo u skladu sa zakonom da javni tužilac koji je oštećen u konkretnom predmetu odlučuje o supstituciji.

Samim tim, kako je u konkretnom slučaju postupak vođen od strane ovlašćenog tužioca a dokazi koji su predloženi od strane ovlašćenog tužioca i izvedeni u krivičnom postupku su zakoniti, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog advokata Esada Duljevića kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) ZKP u kojima branilac okrivljenog navodi da kako OJT u Čačku nije ovlašćeno da postupa u krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog, samim tim su i svi dokazi na kojima se presuda zasniva predstavljaju dokaze na kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Aladina Šemovića u preostalom delu je nedozvoljen a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Esada Duljevića u preostalom delu je nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog u podnetim zahtevima kao razlog podnošenja ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedenu povredu obrazlažu tako što osporavaju činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama iznoseći sopstvenu ocenu dokaza koja je drugačija od one date u pravnosnažnim presudama. Naime, branilac okrivljenog, advokat Esad Duljević ističe da je u kancelariji oštećene vođen nekulturan razgovor između okrivljenog i oštećene, ali da po izgovorenim rečima, načinu na koji su izgovorene i njihovoj sadržini nisu se ostvarili elementi bića krivičnog dela. Branilac dalje navodi da je razgovor bio neprijatan, što je potvrdila i sama oštećena, ako je i bilo nekog stepena straha to ne bi bio strah za život i telo oštećene i njene dece, jer da jeste oštećena bi to rekla, a ne bi sud o tome posredno zaključivao. Branilac okrivljenog advokat Aladin Šemović navodi da iz iskaza ispitanih svedoka i oštećene ne može se utvrditi da su reči koje su navedene u optužnom predlogu upravljene na neposredan način na život i telo oštećene i njoj bliskih lica, pa samim tim nedostaje bitan element krivičnog dela koji se tiče pretnje.

Kako, dakle, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog advokat Esad Duljević u podnetom zahtevu osporava i zaključke drugostepenog suda na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povrede člana 46., 23. i 32. ZKP, te povrede člana 2., 15., 19., 20., 32. i 35. Zakona o javnom tužilaštvu, koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog advokata Esada Duljevića i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se navode i povreda krivičnog zakona iz člana 439 tačka 2) i 3) ZKP-a, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog, advokat Esad Duljević u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Esad Duljević ističe da je povređen člana 1., 21., 32., 36. i 76. Ustava Republike Srbije, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Esada Duljevića nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića i Aladina Šemovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahteve u odnosu na povrede navedene u izreci presude odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev branioca okrivljenog advokata Aladina Šemovića odbacio kao nedozvoljen, a zahtev branioca okrivljenog advokata Esada Duljevića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić