Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Živanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA-advokat Miloš Živanović ističe da u radnjama okrivljenog nisu ostvareni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže time da je osnovni element za razlikovanje navedenog krivičnog dela i istoimenog prekršaja u ozbiljnosti i intenzitetu uznemiravanja građana. Da bi postojalo predmetno krivično delo neophodno je da je okrivljeni svojim radnjama direktno i značajnije ugrozio spokojstvo građana, te je neophodno da to ugrožavanje u značajnijoj meri odstupa od uobičajenog remećenja javnog reda i mira, što znači da je predmetno krivično delo usmereno na zaštitu spokojstva građana, a ne samo oštećenih, već i drugih građana odnosno svedoka koji su prisustvovali tom činu. U prilog navedenom, branilac ističe da prilikom fizičkog sukoba i vređanja koji se odvijao između okrivljenog i oštećenih u dvorištu oštećenih i neposredno ispred dvorišta nisu prisustvovala druga lica, te da oštećeni nemaju svojstvo svedoka odnosno drugih lica čije je spokojstvo ugroženo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Miloša Živanovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja dela kako radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativnih radnji: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i tako i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika iz stava 1. člana nekom licu nanesena laka telesna povreda.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je posledično krivično delo kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, radnje izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br.324/23 od 25.01.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, grubim vređanjem, vršenjem nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrožavao spokojstvo građana, pri čemu je maloletnom oštećenom BB naneo laku telesnu povredu, na taj način što je na javnom mestu, u gusto naseljenoj ulici ..., ispred kućnog broja .., na kojoj adresi se nalazi porodična kuća oštećenih, nakon kraće verbalne rasprave sa maloletnim oštećenim BB i oštećenima VV, GG i DD istima uputio reči pretnje da će napasti na njihov život i telo, i to: “Sve ću da vas pobijem, ti BB si već mrtav“, a oštećenoj VV je uputio reči: „Ku.vo, je.em ti mrtvo dete u pi.ku“, nakon čega oštećenom maloletnom BB uz ponavljanje reči pretnje „Sve ću da vas pobijem“, zadao nekoliko udaraca rukama u predelu glave i tela i naneo mu lake telesne povrede u vidu nagnječenja oba obraza i ogrebotine kože obe podlaktice, a što je kod oštećenih izazvalo osećaj straha i nesigurnosti za svoje živote i tela i za živote i tela prema bliskim licima, pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela, hteo je njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Po oceni ovog suda, činjenični opis dela u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u grubom vređanju, vršenju nasilja i drskom i bezobzirnom ponašanju, zatim posledica dela koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana, kao i kvalifikatorna okolnost težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ, a to je nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika iz stava 1., tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju ovog suda radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom - u gusto naseljenoj ulici uputio reči pretnje oštećenima da će napasti na njihov život i telo, nakon čega je maloletnom oštećenom AA uz ponavljanje reči pretnje, zadao nekoliko udaraca rukama u predelu glave i tela i naneo mu lake telesne povrede u vidu nagnječena oba obraza i ogrebotine kože obe podlaktice, a što znači da je okrivljeni preduzetim radnjama prouzrokovao zabranjenu posledicu dela, a to je značajnije ugrožavanje spokojstva građana na javnom mestu i to tako što je oštećene grubo vređao, vršio nasilje i drsko i bezobzirno se ponašao.

Vrhovni sud nalazi da stoje činjenice istaknute u zahtevu branioca da se ugrožavanje spokojstva građana ne može odnositi na lice prema kome se nasilje vrši. Da bi bilo ostvareno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ potrebno je da usled radnji koje je okrivljeni preduzeo prema oštećenima, dođe do ugrožavanja spokojstva građana, u koje ne spadaju sami oštećeni, već se radi o neodređenom broju lica, za koja po oceni ovog suda nije potrebno utvrditi konkretno o kojim licima se radi, niti je potrebno da ta lica budu svedoci u postupku, već je dovoljno na osnovu objektivnih okolnosti zaključiti da je do ugrožavanja spokojstva građana došlo. U konkretnom slučaju to su činjenice da su radnje preduzete na javnom mestu, ispred kuće oštećenih koja se nalazi u gusto naseljenoj ulici i da se kritični događaj odigrao u 18:30 časova, kada je uobičajeno da ulicom prolaze građani, a nižestepeni sudovi su u dokaznom postupku utvrdili da se radi o prometnoj ulici i da se preko puta nalazi automehaničarska radnja, pa sve navedene činjenice zajedno govore u prilog tome da je okrivljeni prilikom vređanja, vršenja nasilja i bezobzirnog ponašanja prema oštećenima ugrozio spokojstvo građana koji su se u tom trenutku nalazili u blizini mesta događaja, posebno imajući u vidu intenzitet nasilničkog ponašanja okrivljenog i vremensko trajanje, koje je podrazumevalo najpre svađu, pa upućivanje uvredljivih i pretećih reči a zatim i nanošenje lakih telesnih povreda u vidu udaraca rukama u predelu glave.

S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, odnosno ne navodi na kom nezakonitom dokazu se zasnivaju presude i na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Živanovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bojana Paunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković