IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog BB – advokata Milinka Jovanovića, okrivljenog AA i VV - advokata Borivoja Borovića i advokata Ognjena Radića i okrivljenog GG – advokata Saše Nedovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K. 7/22 od 20.10.2022. godine i Višeg suda u Zaječaru 6Kž1. 52/23 od 09.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K. 7/22 od 20.10.2022. godine i Višeg suda u Zaječaru 6Kž1. 52/23 od 09.10.2024. godine i to branioca okrivljenog BB – advokata Milinka Jovanovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, branilaca okrivljenog AA i okrivljene VV - advokata Borivoja Borovića i advokata Ognjena Radića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i branioca okrivljenog GG – advokata Saše Nedovića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u preostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru K. 7/22 od 20.10.2022. godine okrivljeni AA, okrivljena VV i okrivljeni BB su stavom prvim izreke oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni GG je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje su okrivljenom AA, okrivljenoj VV i okrivljenom BB izrečene uslovne osude kojima su im utvrđene kazne zatovra u trajanju od po jedne godine i istovremeno određeno da se iste neće izvšriti ukoliko u vremenu proveravanja od tri godine ne učine novo krivično delo, te da će se u slučaju opoziva izrečene uslovne osude okrivljenom AA i okrivljenom BB shodno članu 63. KZ uračunati i vreme koje su proveli u pritvoru od 31.01.2016. godine do 26.02.2016. godine, a okrivljenoj VV vreme lišenja slobode od 31.01.2016. godine do 01.02.2016. godine po osnovu zadržavanja koje je odrđeno rešenjem MUP-a, Sektor za unutrašnju kontrolu Ku 12/16 Ls 16/16 od 31.01.2016. godine, a okrivljenom GG uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u vremenskom trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u vremenu proveravanja od dve godine ne učini novo krivično delo, s tim da će se u slučaju opoziva izrečene uslovne osude okrivljenom shodno članu 63. KZ uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 31.01.2016. godine do 26.02.2016. godine. Istom presudom odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka. Stavom drugim izreke, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljeni AA, okrivljena VV, okrivljeni DD, okrivljeni BB, okrivljeni ĐĐ i okrivljeni GG oslobođeni su od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka. Stavom trećim izreke, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP okrivljni ĐĐ oslobođen je od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33, 61. i 35. KZ i istom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Zaječaru 6Kž1. 52/23 od 09.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Boru Kt.br. 591/19 od 24.02.2023. godine, branioca okrivljenog GG – advokata Jove Krtinića, branioca okrivljenog BB – advokata Milinka Jovanovića, branilaca okrivljenog AA i VV - advokata Borivoja Borovića i advokata Ognjena Radića, a presuda Osnovnog suda u Boru K. 7/22 od 20.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog BB – advokat Milinko Jovanović zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog BB i predmet vrati Osnovnom sudu u Boru na ponovno suđenje ili navedene presude preinači i okrivljenog BB oslobodi optužbi da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ;

- branioci okrivljenog AA i okrivljene VV - advokat Borivoje Borović i advokat Ognjen Radić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tčaka 1) ZKP, člana 439. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i utvrdi povredu zakona, te saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presudu Osnovnog suda u Boru K. 7/22 od 20.10.2022. godine potvrđenu presudom Višeg suda u Zaječaru 6Kž1. 52/23 od 09.10.2024. godine i predmet vrati na ponovno suđenje, s tim što će utvrditi navedene povrede zakona, ili da postupi shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP i preinači navedene presude;

- branilac okrivljenog GG – advokat Saša Nedović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP, te povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, a ukoliko ne nađe da postoje uslovi da postupi po ovom prvorednom postavljenom predlogu branioca preinači pobijane presude i okrivljenom ublaži izrečenu kaznu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u delovima koji se odnose na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2),člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok su u ostalim delovima nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog BB – advokat Milinko Jovanović ističe da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen ne sadrži sve zakonske elemente krivice, odnosno ne sadrži svest okrivljenog o zabranjenosti dela, bez koje nema krivice, pa samim tim nema krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni BB kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, zajedno i po prethodno postignutom dogovoru u svojstvu službenog lica kao policijski službenik odseka za saobraćajno-tehničke poslove PU ... i ispitivač u Auto školi „...“ DOO ... iskorišćavanjem svojih službenih položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja suprotno Pravilniku o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencije o vozačkom ispitu i uslovima koja mora da ispuni vozilo na kome se obavlja vozački ispit, kao i suprotno članovima 232, 234, 235. i 236. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima omogućili kandidatima bliže označenim stavom prvim izreke presude da polože teorijski deo vozačkog ispita, tako što su okrivljeni VV i AA preduzimali radnje suprotno navedenom Pravilniku i Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, uz znanje i pristanak BB.

Po nalaženju ovoga suda, iako je tačan navod zahteva branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude i činjeničnom opisu krivičnog dela nije izričito navedeno da je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, neunošenjem navedenih reči, kao elementa krivice, u izreku presude, ne ukazuje da kod okrivljenog nije postojala svest o protivpravnosti dela, odnosno da nema krivice okrivljenog za predmetno krivično delo.

Naime, iz objektivnih činjenica i okolnosti koje se navode u izreci presude, a koje se odnose na postojanje uračunljivosti i umišljaja, uz naznačenje svesti o postupanju suprotno odredbama navedenih Pravilnika i Zakona, svesti o postupanju suprotno službenim ovlašćenjima i svesti i htenju da se takvim radnjama drugome pribavi korist, nesumnjivo ukazuju i na postojanje svesti o protivpravnosti radnji koje okrivljeni preduzimaju, tako da iz činjeničnog opisa proizilaze svi elementi krivice kao subjektivnog elementa krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB ističe da izreka presude ne sadrži jasno određenu radnju izvršenju krivičnog dela, jer je izrekom pravnosnažne presude navedeno „uz znanje i pristanak okr. BB“, što ne može biti radnja izvršenja navedenog krivičnog dela. Imajući u vidu celokupan činjenični opis, kao i činjenicu da je okrivljeni BB oglašen krivim da je postupao zajedno sa okrivljenim AA i okrivljenom VV, po prethodno postignutom dogovoru, odnosno da su oglašeni krivim da su u smislu člana 33 KZ postupali kao saizvršioci, to je navedeni opis radnji okrivljenog BB, koji je u okviru zajedničkog delovanja i postignutog dogovora, a uzimajući u obzir i njegovo svojstvo službenog lica, sasvim dovoljan za postojanje navedenog krivičnog dela, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenih AA i VV, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označavaju transkripte telefonskih razgovora. U vezi sa navedenim branioci navode da su naredbe za ovu dokaznu radnju dostavljene naknadno, tek nakon podnošenja optužnog akta, tako da odbrana na početku suđenja nije imala CD-ove sa snimljenim razgovorima, niti naredbe, na koji način je povređena i Evropska konvencija o ljudskim pravima i načelo jednakosti oružja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, jer su predmetni transkripti kao dokaz predloženi optužnim predlogom OJT Bor Kt.br.591/19 od 26.11.2019. godine, a potom su kao dokaz izvedeni na glavnom pretresu. Iz spisa proizilazi da su navedeni dokazi pribavljeni u svemu u skladu sa odredbama člana 166., 167. i 168. ZKP i u koje su branioci okrivljenih tokom celog krivičnog postupka imali mogućnost da izvrše uvid i upoznaju se sa sadržinom istih. Pri tome, vreme kada su naredbe za određivanje ovih dokaznih radnji dostavljene prvostepenom sudu nije od značaja, s obzirom da iz samih naredbi jasno proizilazi vreme njihovog donošenja, tako da se radi o zakonito pribavljenim dokazima, zbog čega su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenih AA i BB ukazuju i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je učinjena time što se okrivljenoj VV daje status ispitivača, suprotno optužnom predlogu, čime je optužba prekoračena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, po oceni Vrhovnog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenu VV i na isto krivično delo - krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno dodavanjem svojstva ispitivača u odnosu na okrivljenu VV, a koje svojstvo proizilazi iz činjeničnog stanja i radnji koje je okrivljena preduzimala i koje su opisane, nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude, niti je dodavanjem navedenog svojstva došlo do prekoračenja optužbe, jer navedenim dodavanjem nije došlo do povećanja kriminalne količine okrivljene VV i sva bitna obeležja bića krivičnog dela ista su u dispozitivu optužnog akta i u izreci pobijane pravnosnažne presude.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u prvostepenom postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda, rešenjem Višeg suda u Zaječaru Kpp 5/16 od 01.02.2016. godine okrivljenom GG određen pritvor od strane sudije za prethodni postupak – Zorana Jovanovića, koji je kao član veća učestvovao i u donošenju rešenja Višeg suda u Zaječaru Kž1. 143/21 od 13.12.2021. godine, kojim je prvostepena presuda Osnovnog suda u Boru K. 332/19 od 02.06.2021. godine, koja je prethodila zahtevom pobijanim presudama, ukinuta, zbog čega je, prema stavu branioca, morao biti izuzet od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke po žalbi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG su neosnovani.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak, ili odlučivao o potvrđivanju optužnice, ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Zoran Jovanović postupao kao sudija za prethodni postupak, u kom svojstvu je doneo odluku o određivanju pritvora, a zatim je bio član drugostepenog veća koje je odlučivalo o žalbi na raniju prvostepenu presudu, koja je ukinuta, a da u ponovnom postupku uopšte nije učestvovao ni na glavnom pretresu, niti u odlučivanju u drugostepenom postupku.

Imajući u vidu da sudija Zoran Jovanović uopšte nije učestvovao u donošenju pravnosnažnih presuda koje su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, to ni njegovo učešće u ranijem drugostepenom postupku, u kojem je ranija prvostepena presuda ukinuta, nije od značaja za postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u ovom predmetu, pa je zahtev branioca okrivljenog GG u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Pored navedenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog GG ističe da su postupajući sudovi učinili i povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, smatrajući da se u izreci prvostepene presude ne stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. Obrazlažući navedeni razlog branilac ističe da je izrekom prvostepene presude navedeno da je okrivljeni GG unošenjem neistinitog podatka u knjižicu obuke omogućio kandidatu da dana 19.11.2015. godine izađe na praktični ispit, čime je kandidatu pribavio korist u vidu prava da položi vozački ispit za „C“ kategoriju, dok je na 21. strani prvostepene presude u 2. i 3. pasusu navedeno da je iz knjižice obuke kandidata utvrđeno da se ista odnosi na obuku za „CE“ kategoriju, dok je sam kandidat u svojoj izjavi naveo da ima položenu „C“ kategoriju i da je trebalo da polaže za kategoriju „E“, koja je ranijim propisima bila tako označena, a sada se označava kao „CE“ kategorija, pri čemu je i u uverenju o položenom vozačkom ispitu za istog kandidata navedeno da je u pitanju „CE“ kategorija, a ne „C“, koju je kandidat već imao, zbog čega kandidat nije stekao nikakvu korist.

Vrhovni sud je ove navode zahteva ocenio kao neosnovane, nalazeći da je učinjena očigledna omaška prilikom izrade pismenog otpravka presude, pri čemu je u izreci u činjeničnom opisu krivičnog dela u odnosu na ovog okrivljenog, u trećem redu pravilno navedena „CE“ kategorija, ali se u poslednjem redu činjeničnog opisa očigledno pogrešno označava „C“ kategorija, dok iz spisa predmeta jasno proizilazi da kandidat već ima položen vozački ispit „C“ kategorije, a da se uverenje o položenom vozačkom ispitu odnosi na „CE“ kategoriju.

Povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP branilac okrivljenog GG vidi i u nedostatku bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, navodeći da u izreku prvostepene presude nije uneto vreme izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, a što je neophodno shodno odredbama člana 16- KZ i člana 5. KZ, kao i u tome što je prvostepeni sud morao postupanje okrivljenog opisano izrekom prvostepene presude podvesti pod odgovarajuću blanketnu normu Pravilnika o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencija o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit, budući da je navedeno izrekom prvostepene presude, ponašanje okrivljenog bilo u suprotnosti sa navedenim Pravilnikom.

Izneti navodi branioca okrivljenog GG su ocenjeni kao neosnovani, imajući u vidu da je vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, navedeno izrekom prvostepene presude: „...omogućio da dana 19.11.2015. godine izađe na praktični ispit i pribavio mu tako korist u vidu prava da položi vozački ispit...“, čime je očigledno da je vreme izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude navedeno, s tim da je pitanje stilizacije u kom delu izreke ća se isto nalaziti. Osim toga, u izreci prvostepene presude se navode odgovarajuće odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i daje se dovoljan i jasan opis radnji okrivljenog, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani.

Pored navedenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog GG iznosi sopstveni stav da instruktor vožnje ne vrši nikakva ovlašćenja, niti ima svojstvo službenog lica koje odlučuje o bilo kakvim pravima i obavezama, te citirajući odredbe člana 232., 233., 235. i 236. ZOBS na putevima, te člana 359. stav 1. KZ i člana 112. stav 3. tačka 3. KZ, zaključuje da instruktor vožnje nema nikakve ingerencije za odlučivanje o pravima, obavezama ili interesima lica, već samo sprovodi praktičnu obuku kandidata, što njegovo delovanje čini bez uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, smatrajući da instruktor vožnje predstavlja službeno lice.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika su određena obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, kojom je propisano da izvršilac navedenog krivičnog dela može biti samo službeno lice, dok je odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. KZ propisano da se službenim licem smatra javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Članom 206. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da je osposobljavanje kandidata za vozače delatnost od opšteg interesa koja ima za cilj da kandidat za vozača stekne teorijska i praktična znanja i veštine potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu, kao i da se osposobljavanje kandidata za vozača sastoji od teorijske obuke, praktične obuke u upravljanju vozilom i vozačkog ispita. Odredbom člana 207. ZOBS na putevima propisano je da osposobljavanje kandidata za vozače može da obavlja samo privredno društvo ili srednja stručna škola koja se bavi obrazovanjem učenika za obrazovni profil vozač motornih vozila, kada ispuni propisane uslove i kada dobije dozvolu, a da dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Pored navedenog, odredbom člana 223. ZOBS na putevima propisano je ko može biti instruktor vožnje, dok je odredbom člana 224. ZOBS na putevima propisano da instruktor vožnje može da obavlja praktičnu obuku ako ispunjava propisane uslove i ako ima dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, a koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Prema tome, na osnovu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je „...“ DOO ... „...“, u kojem je okrivljeni GG bio zaposlen kao instruktor vožnje, privredno društvo koje je imalo dozvolu za osposobljavanje kandidata za vozače, te mu je u tom smislu povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti obuke za vozače i polaganja vozačkog ispita. Nadalje, okrivljeni je posedovao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, pa je u okviru delatnosti auto škole, kao privrednog društva kome je povereno vršenje navedenih javnih ovlašćenja, obavljao praktičnu obuku kandidata za vozače i o tome vodio odgovarajuću evidenciju, koja je predstavljala uslov za polaganje vozačkog ispita.

Shodno navedenom, služba koju je okrivljeni GG vršio u svojstvu instruktora vožnje, proističe iz javnog ovlašćenja poverenog navedenom privrednom subjektu, u okviru koga je okrivljeni postupao, i to tako da je on pri tome odlučivao o pravima, obavezama i interesima fizičkih lica, što mu daje svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 3. KZ, pa su suprotni navodi iz zahteva branioca okrivljenog neosnovani.

Pored iznetog, branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu navodi i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, navedene povrede zakona nisu dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac okrivljenog GG u podnetom zahtevu označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2. i tačka 3. ZKP, što predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, ali se u pogledu navedenih povreda, suprotno članu 484. ZKP uopšte ne navode razlozi, tako da podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci presude doneo na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. i tačka 3) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka 

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković