Branilac okrivljenog AA – advokat Vladimir Jukić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 582/2019 od 16.07.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će potvrditi prvostepenu presudu, ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred drugim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, prekoračio optužbu, i na taj način učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je optužnim aktom okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, ali da se iz samog optužnog akta ne može videti koja je to od alternativno određenih radnji iz stava 3. stavljena na teret okrivljenom, pa je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenjujući da je u konkretnom slučaju krijumčaren veći broj ljudi, i pored toga što „ni samo tužilaštvo nije zastupalo takvu optužbu“ prekoračio optužni akt. Prema stavu branioca, drugostepeni sud nije bio ovlašćen da daje pravnu ocenu kvalifikacije dela, pa je kvalifikujući radnje okrivljenog kao krivično delo iz člana 350. stav 3. KZ narušio „zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude“, odnosno prekoračio optužbu.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno nije prekoračena optužba. Ovo s toga što u konkretnom slučaju činjenični opis predmetnog krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude nijednom rečju nije izmenjen u odnosu na činjenični opis iz optužnog akta. Izloženim navodima zahteva se u suštini ne ukazuje na navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, već na pogrešnu pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, odnosno na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nije učinjena pravnosnažnom presudom.

Naime, drugostepeni sud je u svojoj odluci na strani 4, četvrti stav i strani 5, stav 1., 2. i 3., izneo jasne i dovoljne razloge za svoj stav – da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po oceni ovoga suda, iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela, datog u izreci pravnosnažne presude, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer je prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni AA kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, svestan protivpravnosti svog dela, čije je izvršenje hteo, u nameri pribavljanja koristi za sebe, omogućio nedozvoljeni boravak u Republici Srbiji većem broju lica, tako što je u kući u ..., ulica ..., omogućio boravak za 37 ilegalnih migranata, stranih državljana, koji su na teritoriju Republike Srbije ušli na nezakonit način, pri čemu su migranti za navedenu uslugu okrivljenom AA ili licu koje ih je dovelo plaćali noćenje u iznosu od po 10 evra po osobi.

Stoga u radnjama okrivljenog AA stoje svi bitni elementi predmetnog krivičnog dela, a imajući u vidu da se radnja izvršenja iz stava 2. člana 350. KZ sastoji u, pored ostalog, omogućavanju drugome da nedozvoljeno boravi na teritoriji Republike Srbije, dok kvalifikovani oblik dela iz stava 3. postoji u slučaju ako je, pored ostalog, krijumčaren veći broj lica, pa obzirom da se izraz „krijumčarenje“ odnosi na sve oblike izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ i obuhvata radnje omogućavanja drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanje za nedozvoljen boravak u Srbiji ili omogućavanje tranzita preko teritorije Republike Srbije, to se i po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud u pobijanoj odluci.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Vladimira Jukića odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                           Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić