Istom presudom svi okrivljeni su obavezani da plate na ime sudskog paušala iznos od po 5.000,00 dinara, kao i da solidarno plate troškove OJT u Vranju u iznosu od 24.100,00 dinara, troškove prvostepenog postupka oštećenom u iznosu od 216.000,00 dinara, troškove nastale pred sudom drugog stepena u iznosu od 27.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni DD na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Pored toga, istom presudom okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova postupka OJT u Vranju plati iznos od 11.250,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 25/23 od 23.01.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG, a presuda Višeg suda u Vranju Kž1 57/23 od 29.08.2023. godine je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Nikolić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizlazi da presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 123. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u obrazloženju zahteva navodi da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, kao i da je sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio zakon. Branilac ističe da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je tešku telesnu povredu, u vidu preloma nosnih kostiju sa pomeranjem prelomljenih okrajaka, oštećenom naneo upravo okrivljeni AA, dok su sve ostale povrede koje je oštećeni zadobio okvalifikovane od strane veštaka kao lake telesne povrede. Imajući u vidu navedeno, po stavu branioca, za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, može odgovarati samo onaj učinilac koji ne odgovara za krivično delo ubistvo ili tešku telesnu povredu, jer bi se radilo o prividnom idealnom sticaju, te kako okrivljeni AA nije gonjen za tešku telesnu povredu, već za učestvovanje u tuči, za koje je i osuđen pravnosnažnim presudama, na navedeni način je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika čini onaj ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda.

U izreci prvostepene presude je navedeno da su u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, BB, VV i GG „u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, , učestvovali u tuči u kojoj je oštećeni DD iz ... zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma nosnih kostiju sa pomeranjem prelomljenih okrajaka, lakšeg oblika potresa mozga, preloma krunice centralnog sekutića gornje vilice i centralnog i bočnog sekutića donje vilice sa desne strane, krvnih podliva kapka oba oka, nosa, čela i oguljotina kože levog kolena i leve podlaktice, nagnječenja grudnog koša, trbuha, predela desnog kuka i desnog kolena koje povrede zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu, tako što je najpre došlo do fizičkog obračuna između oštećenog i okrivljenog GG, ..... a zatim su prišli okrivljeni AA i BB, koji su to veče radili kao obezbeđenje u kafiću, zajedno počeli da vuku oštećenog ka izlazu iz bašte kafića, kada je okrivljeni VV udario oštećenog DD pesnicom u predelu lica, dok su oštećenog okrivljeni AA i BB, udarali rukama po telu, od kojih udaraca je oštećeni padao i ustajao, kojom prilikom ga je okr. AA udario četiri –pet puta, posle čega su ga preko ograde izbacili iz kafića, svesni zabranjenosti svog dela i želeći njegovo izvršenje“.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, opisana je krivica okrivljenog AA – uračunljivost, umišljaj i svest o zabranjenosti dela, kao i radnja izvršenja krivičnog dela – učestvovanje u tuči u kojoj je drugom nanesena teška telesna povreda – ošt. DD, dakle, opisana su sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koja je okrivljeni oglašen krivim. Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Nikolića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1), ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                           Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković