U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Jovišića i dr, zbog krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić i branioca okrivljenog Marka Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, advokata Gorana Karadarevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-77/22 od 17.08.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 985/23 od 06.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-77/22 od 17.08.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 985/23 od 06.03.2024. godine i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Marka Jovišića - advokata Gorana Karadarevića, te zahtevi branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, a zahtev branioca maloletnog sada punoletnog AA – advokata Gorana Karadarevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ovi zahtevi ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-77/22 od 17.08.2023. godine, između ostalih, okrivljeni Marko Jovišić i Lazar Jovišić i maloletni sada punoletni AA su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su osuđeni i to okrivljeni Marko Jovišić na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina, a okrivljeni Lazar Jovišić na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, dok je maloletnom sada punoletnom AA izrečena kazna maloletničkog zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, s tim što se okrivljenima Marku Jovišiću i Lazaru Jovišiću u izrečene kazne zatvora uračunava vreme koje su proveli u pritvoru i to okrivljenom Marku Jovišiću počev od 28.10.2019. godine pa nadalje, a okrivljenom Lazaru Jovišiću počev od 28.10.2019. godine do 17.08.2023. godine, kao i vreme koje će provesti na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora počev od 17.08.2023. godine pa nadalje.

Istom presudom prema okrivljenima Marku Jovišiću i Lazaru Jovišiću i maloletnom sada punoletnom AA je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa maloletnim oštećenom BB u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Maloletni oštećeni BB je za ostvarenje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu putem zakonskog zastupnika. Okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici i Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, kao i da plate sudski paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljeni su obavezani i da plate troškove na ime zastupanja maloletnog oštećenog BB od strane advokata Jovice Kovačevića i advokata Dragana Vujovića, a o kojim troškovima će biti naknadno odlučeno.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 985/23 od 06.03.2024. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, pa je preinačena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-77/22 od 17.08.2023. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Marka Jovišića, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Marka Jovišića za krivično delo otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.10.2019. godine pa nadalje, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici i u celosti žalbe okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića i branilaca okrivljenih Marka Jovišića, Lazara Jovišića i VV i maloletnog sada punoletnog AA, te je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Marka Jovišića, advokat Ljubica Silić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 33, 54, 134. i 132. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud shodno članu 492. ZKP usvoji zahtev, te da ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku tako što će okrivljenog Marka Jovišića osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu krivičnu sankciju ili tako što će prekvalifikovati krivično delo i okrivljenom izreći blažu krivičnu sankciju, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se prekine izvršenje pravnosnažne presude;

- branilac okrivljenog Marka Jovišića - advokat Goran Karadarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Marka Jovišića osloboditi od optužbe ili ga blaže kazniti;

- branilac okrivljenog Lazara Jovišića, advokat Ljubica Silić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 33, 54, 134. i 132. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud shodno članu 492. ZKP usvoji zahtev, te da ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku tako što će okrivljenog Lazara Jovišića osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu krivičnu sankciju ili tako što će prekvalifikovati krivično delo i okrivljenom izreći blažu krivičnu sankciju, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude;

- branilac maloletnog sada punoletnog AA - advokat Goran Karadarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će maloletnog sada punoletnog AA osloboditi od optužbe ili ga blaže kazniti.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih i maloletnog sada punoletnog AA Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih i maloletnog sada punoletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih i maloletnog sada punoletnog AA, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA su neosnovani i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Marka Jovišića - advokata Gorana Karadarevića, te zahtevi branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a zahtev branioca maloletnog sada punoletnog AA u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u preostalom delu ovi zahtevi nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Marka Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, advokat Goran Karadarević u podnetim zahtevima ističe da je u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 985/23 od 06.03.2024. godine kao predsednik veća učestvovao sudija Borivoj Pap koji se morao izuzeti od postupanja u predmetu, iz razloga jer je u ovom krivičnom predmetu prethodno odlučivao o pritvoru protiv okrivljenog Marka Jovišića i to učestvujući u donošenju pet rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu i to KŽ2 1/23 od 04.01.2023. godine, KŽ2 652/23 od 04.05.2023. godine, KŽ2 941/23 od 26.06.2023. godine, KŽ2 1247/23 od 18.08.2023. godine i KŽ2 1326/23 od 05.09.2023. godine. Prema navodima zahteva, prilikom donošenja navedenih rešenja sudija Borivoj Pap se, ceneći ispunjenost uslova za produženje pritvora prema okrivljenom Marku Jovišiću, a u šta spada i ocena postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, upustio u ocenu osnovane sumnje u pogledu izvršenja krivičnog dela, čime je po stavu branioca kod ovog sudije formirano predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, a koje predubeđenje je po braniocu takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za izuzeće sudije Borivoja Papa u postupku meritornog odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, advokata Gorana Karadarevića, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristrasnost dotičnih sudija podložna sumnji, te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, stav 49-52).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da su krivična veća Apelacionog suda u Novom Sadu, a u čijem sastavu je između ostalih sudija bio i sudija Borivoj Pap, u navedenim rešenjima kojima je odlučivano o pritvoru prema okrivljenom Marku Jovišiću, a na koja rešenja se u zahtevu poziva branilac, analizom dostupnih podataka utvrdila postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni Marko Jovišić izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnicom javnog tužioca, a što je neophodan uslov za produženje pritvora prema okrivljenom, te da su krivična veća Apelacionog suda u Novom Sadu pri tome dala razloge zbog kojih nalaze da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora prema okrivljenom, a što je inače neophodan sadržaj svakog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - predstavka broj 68955/11), sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija. Nadalje, u ovoj odluci Evropski sud za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o produženju pritvora nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, stav 55, predstavka broj 30865/96 od 20.12.2005. godine).

Dakle, po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava, ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, kako to u zahtevu tvrdi branilac, a koje dovodi u sumnju zakonsku pretpostavku nepristrasnosti sudije.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Borivoj Pap kao predsednik veća koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu, kojom je preinačena prvostepena osuđujuća presuda u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Marka Jovišića, u ranijoj fazi postupka učestvovao u sastavu veća u donošenju odluka koje su vezane za odlučivanje o meri pritvora prema okrivljenom, a u kom odlučivanju se krivična veća uopšte nisu bavila pitanjem krivice okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovog sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog Marka Jovišića, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana isključivo na nezakonitim dokazima i to na zapisnicima Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici o ispitivanju svedoka GG i svedoka maloletnog oštećenog BB od 23.12.2019. godine i zapisnicima Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici o ispitivanju svedoka DD i svedoka maloletnog ĐĐ od 13.01.2020. godine, a koje nezakonito pribavljene dokaze je sud trebalo da shodno odredbama članova 16. i 84. ZKP izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenih zapisnika, branilac okrivljenih ističe da su navedeni svedoci ispitani suprotno odredbi člana 98. ZKP kojom je predviđeno da se svedok ispituje ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka, pri čemu su u konkretnom slučaju svedoci GG i DD bili prisutni prilikom saslušanja svedoka maloletnog oštećenog BB i svedoka maloletnog ĐĐ. Pored toga, po stavu branioca nezakonit je i zapisnik o glavnom pretresu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici od 14.08.2023. godine, obzirom da je na tom glavnom pretresu u prisustvu psihologa Centra za socijalni rad Stara Pazova upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka (video linkom) ispitan maloletni oštećeni BB, a čijem ispitivanju su suprotno odredbi člana 98. ZKP prisustvovali i svedoci GG i DD, zakonski zastupnici maloletnog oštećenog.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbama branilaca okrivljenih, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-77/22 od 17.08.2023. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 18 drugostepene presude Kž1 985/23 od 06.03.2024. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Ostalim navodima branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u ovom delu, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenih zapisnika, već se osporava verodostojnost iskaza maloletnog oštećenog BB i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza, a u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić nije posebno razmatrao.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, advokata Gorana Karadarevića u delu u kojem ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog Marka Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, koje su utvrđene u izreci pobijane osuđujuće presude, ne stiču elementi krivičnog dela otmica iz člana 134. KZ za koje su oni pravnosnažno oglašeni krivim, iz razloga jer u istima po stavu branioca nedostaje jasno definisana i konkretno određena namera okrivljenih da se od maloletnog oštećenog koji je zadržan ili od drugog lica iznudi novac ili kakva druga imovinska ili neimovinska korist ili da se maloletni oštećeni ili neko drugo lice prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi, već se po braniocu u radnjama okrivljenih eventualno mogu steći samo elementi krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u delu u kojem ističe da je sud povredio odredbe članova 134. i 132. KZ, jer u radnjama okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, koje su utvrđene u izreci pobijane osuđujuće presude, nema elemenata krivičnog dela otmica iz člana 134. KZ za koje su oni pravnosnažno oglašeni krivim, obzirom da na strani okrivljenih nije postojala prinuda i namera da se maloletni oštećeni prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi radi pribavljanja imovinske ili neimovinske koristi, niti je kritičnom prilikom upotrebljeno bilo kakvo sredstvo prinude, već se u radnjama ovih okrivljenih po mišljenju branioca eventualno mogu steći samo elementi krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se po nalaženju ovoga suda nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Osnovni oblik krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, čini onaj ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi. Stavom 3. člana 134. KZ propisan je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako je oteto lice zadržano duže od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice ili ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema maloletnom licu.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića kvalifikovanog oblika krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude u kojem je navedeno da su okrivljeni Marko Jovišić i Lazar Jovišić i maloletni sada punoletni AA, zajedno sa okrivljenim VV, kao saizvršioci, a po prethodnom međusobnom dogovoru, svesni svog dela čije izvršenje su hteli, svesni da je njihovo delo zabranjeno, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, silom odveli i zadržali dete – maloletnog oštećenog BB (rođenog ...2006. godine), u nameri da istog prinude da nešto učini i to da svog brata maloletnog ĐĐ (rođenog 2002. godine) pozivanjem telefonom i slanjem SMS poruka nagovori da dođe na fudbalsko igralište „Pažić“ ili na groblje u Staroj Pazovi, a u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, u krivičnopravnim radnjama okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su oni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim. Suprotno navodima branilaca okrivljenih u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude opisana je upotreba sile od strane okrivljenih prilikom odvođenja i zadržavanja maloletnog oštećenog BB, a usled koje upotrebe sile je maloletni oštećeni kritičnom prilikom zadobio brojne telesne povrede, a takođe je opisan i način na koji su okrivljeni vršili prinudu nad maloletnim oštećenim koji je zadržan, a u nameri da ga prinude da nešto učini i to da maloletni oštećeni pozivanjem telefonom i slanjem SMS poruka nagovori svog brata maloletnog ĐĐ da dođe na fudbalsko igralište „Pažić, a što je maloletni oštećeni usled prinude i činio u telefonskoj komunikaciji sa svojim bratom, dakle u izreci presude je jasno određeno i opisano u čemu se u konkretnom slučaju sastoji namera okrivljenih koja je obuhvaćena subjektivnim bićem ovog krivičnog dela, a što je dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela, pri čemu okolnost da okrivljeni nisu uspeli u toj nameri, po stavu Vrhovnog suda, nije od odlučnog značaja za postojanje dovršenog krivičnog dela otmica iz člana 134. KZ, pa se stoga navodi branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjuju kao neosnovani.

Nadalje, kako se, i po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, to je stoga sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenih bliže opisanih u izreci pravnosnažne prvostepene presude kao krivično delo otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi branilaca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP isticanjem da se u radnjama okrivljenih eventualno mogu steći samo elementi krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA u delu u kojem, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ističe da je sud povredio odredbu člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, obzirom da kako je predmetno krivično delo učinjeno i od strane punoletnih učinilaca i od strane maloletnog učinioca AA, to se po stavu branioca jedinstveni krivični postupak u konkretnom slučaju morao sprovesti pred većem za maloletnike.

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije povređena odredba člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Naime, odredbom člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da kada postoji osnovana sumnja da je lice učinilo neko krivično delo kao maloletno, a neko kao punoletno, po pravilu će se sprovesti jedinstveni postupak pred većem koje sudi maloletnim licima, ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije navršilo 21 godinu. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu u kojoj se navodi kako bi sud, po pravilu, trebalo da postupa u procesnoj situaciji predviđenoj ovom odredbom, te da ovom odredbom nije predviđena obaveza suda da u svakom konkretnom slučaju mora tako da postupi, to dakle, po nalaženju Vrhovnog suda, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da nije isključena mogućnost da sud, izuzetno, postupi i drugačije od ovog pravila, pa se sledstveno tome ocenjuju kao neosnovani navodi branioca.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić i branioca maloletnog sada punoletnog AA u preostalom delu su odbačeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokat Ljubica Silić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac dalje u svojim navodima ne ukazuje u čemu je to sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenima, već samo ističe da je sud okrivljenima Marku Jovišiću i Lazaru Jovišiću izrekao previsoke kazne zatvora, budući da je prilikom odmeravanja kazni, shodno odredbi člana 54. KZ, okrivljenom Marku Jovišiću uzeo u obzir samo otežavajuće okolnosti, a ne i olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani, dok je okrivljenom Lazaru Jovišiću sud trebalo da u konkretnom slučaju izrekne minimalnu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine jer na njegovoj strani ne postoji otežavajuća okolnost u vidu ranije osuđivanosti, a kojim navodima zahteva branioca okrivljenih se po nalaženju Vrhovnog suda nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako je, dakle, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (član 439. tačka 3. ZKP), dok branilac svojim navodima u ovom delu suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti advokata Ljubice Silić u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokat Ljubica Silić u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe i da nižestepeni sudovi u obrazloženjima pobijanih presuda uopšte ne navode na koji način su utvrdili da u radnjama okrivljenih postoje elementi saizvršilaštva predviđeni odredbom člana 33. KZ, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokat Ljubica Silić u podnetim zahtevima ističe i da iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da su okrivljeni Marko Jovišić i Lazar Jovišić izvršili krivično delo otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, već da je sud svoju odluku zasnovao samo na pretpostavkama, osporavajući pri tome činjenična utvrđenja suda kao neutemeljena u izvedenim dokazima, a u odnosu na okrivljenog Marka Jovišića branilac ističe i da iz njegove odbrane, koja je potvrđena iskazima ispitanih svedoka EE, ŽŽ i ZZ, proizilazi da se okrivljeni Marko Jovišić u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela nalazio na drugom mestu, te branilac osporava ocenu suda o postojanju na strani ovog okrivljenog umišljaja i uračunljivosti kao subjektivnog obeležja krivičnog dela isticanjem da tokom postupka nije određeno psihijatrijsko veštačenje okrivljenog Marka Jovišća na okolnost utvrđivanja strukture njegove ličnosti i stepena njegove uračunljivosti, a kojim navodima branilac okrivljenih faktički ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac maloletnog sada punoletnog AA u podnetom zahtevu ističe da sud prilikom izbora krivične sankcije koju će izreći maloletnom sada punoletnom AA nije uzeo u obzir pribavljeni izveštaj Centra za socijalni rad u kome je predloženo izricanje istom vaspitne mere, već je maloletnom sada punoletnom AA izrekao maksimalnu kaznu maloletničkog zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, zanemarivši pri tome prilikom odmeravanja kazne maloletničkog zatvora okolnosti predviđene odredbom člana 30. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to okolnosti vezane za stepen zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje, kao i njegove porodične prilike, a branilac u podnetom zahtevu polemiše i sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih odluka vezano za izricanje krivične sankcije maloletnom sada punoletnom AA, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Takođe, branilac maloletnog sada punoletnog AA u podnetom zahtevu navodi i da se iz pobijanih presuda ne može utvrditi da li predsednik veća i članovi veća ispunjavaju uslove u pogledu propisanog sastava veća predviđene u članu 44. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a kojim navodima branilac po nalaženju Vrhovnog suda ukazuje da je sud u konkretnom slučaju bio nepropisno sastavljen, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokat Ljubica Silić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a branilac maloletnog sada punoletnog AA nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 3) i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahteve branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić i branioca maloletnog sada punoletnog AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića i maloletnog sada punoletnog AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Marka Jovišića - advokata Gorana Karadarevića, te zahteve branioca okrivljenih Marka Jovišića i Lazara Jovišića, advokata Ljubice Silić u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a zahtev branioca maloletnog sada punoletnog AA – advokata Gorana Karadarevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu ove zahteve odbacio kao nedozvoljene na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković