Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su nižestepena rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odnosno da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da navedena povreda zakona postoji, s obzirom da je u odnosu na krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ako se ima u vidu vreme kada je krivično delo izvršeno te protek od 10 godina koliki je rok zastarelosti za ovo krivično delo, u smislu člana 104. stav 6. KZ.

Ovi navodi branioca okrivljenog su bili predmet izjavljene žalbe te je Viši sud u Novom Sadu u rešenju Kž 2 br. 1142/21 od 16.12.2021.godine ove navode ocenio neosnovanim i o tome dao jasne razloge na strani 1, poslednji pasus i na strani 2, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge i upućuje.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP zbog postojanja drugih okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje na taj način što ukazuje da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost usled neuračunljivosti okrivljenog, povezujući ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka sa povredama KZ iz člana 14.stav 2. i člana 23.KZ.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, primena ovih odredaba KZ i pitanje postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, nisu bila predmet razmatranja u postupku donošenja prvostepenog i drugostepenog rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, već su ta pitanja razmatrana u krivičnom postupku protiv okrivljenog koji je pravosnažno okončan presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.4028/2013 od 26.03.2014.godine, a na koju se ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti ne odnosi.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo i zbog povreda odredaba člana 485. stav 3. u vezi člana 483. stav 1. ZKP, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava i to u predmetu Van De Hurk Holandije od 11.04.1994.godine, iz koje odluke po navodima branioca proizilazi da sudska odluka mora da sadrži razumljivost i jasnost te davanje odgovora na sva pitanja u postupku.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, već samo naznačio naziv te odluke u zahtevu, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, u ovom delu zahtev odbacio.

Pored toga, iako se u zahtevu formalno ne označava povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, suštinski se u obrazloženju zahteva ukazuje na povrede ovih odredbi navođenjem da vezano za rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kž2 1142/21 od 16.12.2021.godine, nije zauzeto nikakvo stanovište niti dati razlozi za nastupanje ili nenastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, kao ni razlozi koji isključuju protivpravnost ponašanja okrivljenog.

Imajući u vidu da branilac u ovom delu zahteva ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ilije Popovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP, u delu u kojem je odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić