Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 417/2022 od 17.11.2022. godine, u stavu I izreke, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.01.2019. godine do 14.02.2019. godine, kao i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana od 14.02.2019. godine do 18.03.2019. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine, računajući od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, shodno članu 86. stav 2. i 4. i članu 297. stav 5. KZ. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Istom presudom, u stavu II izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Mitar Krstić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, koji je zasnovan na nezakonito pribavljenim iskazima okrivljenog i svedoka datim na zapisniku dana kada se i dogodila predmetna saobraćajna nezgoda, postupajućem zameniku Višeg javnog tužioca u Prokuplju, koja je vršila uviđaj nakon poziva oštećenog BB, u to vreme na funkciji ... u Prokuplju. Iz iznetih razloga je, po stavu odbrane, u cilju donošenja zakonite odluke, bilo neophodno u sprovedenom postupku izdvojiti ceo nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, a naročito delove zapisnika o uviđaju koji sadrže izjave okrivljenog i svedoka, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, usled čega je došlo do povrede postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta i to nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke proizlazi da je isti, pored ostalog, zasnovan i na zapisniku o uviđaju mesta događaja Višeg javnog tužioca u Prokuplju Ktr 24/19 od 29.01.2019. godine.

Iz navedenog zapisnika o uviđaju mesta događaja, proizlazi da je zamenik Višeg javnog tužioca u Prokuplju preduzeo uviđaj mesta događaja postupajući po obaveštenju Višeg javnog tužioca u Prokuplju BB da je došlo do predmetne saobraćajne nezgode u kojoj je telesne povrede, od kojih je preminuo, zadobio ... VV, iz kog razloga ne može da postupa, što je i konstatovano u navedenom zapisniku.

Po nalaženju ovog suda, zapisnik o uviđaju mesta događaja sačinjen je od strane nadležnog javnog tužioca u svemu u skladu sa odredbama člana 133. i 136. ZKP, kojima su propisani uslovi za preduzimanje ove dokazne radnje, a čiji sastavni deo, pored podataka bitnih za tok i sadržinu obavljene radnje i opisa izuzetih tragova krivičnog dela, čine i podaci koje su dali okrivljeni i očevici predmetne saobraćajne nezgode, a ne iskazi ovih lica, kako to branilac pogrešno navodi u zahtevu, budući da ista tom prilikom nisu ni saslušana, odnosno ispitana.

Iz nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke proizlazi da veštak, iako je citirao podatke koje je dobio iz izjava okrivljenog i svedoka očevidaca predmetnog događaja iz zapisnika o uviđaju, iste nije koristio prilikom obavljanja veštačenja, već je nalaz i mišljenje zasnovao na podacima iz spisa predmeta i to skici mesta događaja, podacima o povredama učesnika saobraćajne nezgode, oštećenjima na vozilu, tragovima na licu mesta i mestu i poziciji učesnika, te je na osnovu tih podataka izvršio vremensko-prostornu analizu toka nezgode.

Iz iznetog proizlazi da se nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, a nasuprot navodima zahteva, ne zasniva na nezakonito pribavljenim iskazima okrivljenog i svedoka, pri čemu je za njegovu zakonitost bez značaja činjenica po čijem pozivu je javni tužilac došao na mesto događaja i preduzeo radnju uviđaja.

Sledstveno iznetom, nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama ZKP i, nasuprot navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP, nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je neprihvatljiv zaključak suda da je okrivljeni suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, vozilom upravljao brzinom koja nije prilagođena osobinama i stanju puta, atmosferskim prilikama, vidljivosti i drugim saobraćajnim uslovima kod činjenice da nije utvrđeno koja bi to brzina kretanja u konkretnom slučaju bila prilagođena uslovima saobraćaja, imajući pri tom u vidu da se okrivljeni kretao brzinom koja je za trećinu manja od najvećeg ograničenja brzine kretanja na putevima, te da u datim uslovima nije ni bilo moguće upravljati vozilom brzinom manjom od navedene. Prema navodima zahteva, sud uzima kao nesporno utvrđenu činjenicu da je do smrti oštećenog došlo usled kontakta sa vozilom, iako je ista itekako sporna zbog različitih stavova veštaka medicinske struke i stručnih savetnika odbrane kao i navoda iskaza svedoka da su pre saobraćajne nezgode uočili oštećenog kako leži na kolovozu.

Po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, i na taj način suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i da je izreka drugostepene presude nerazumljiva, te da su razlozi presude o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni, čime ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438 stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić