Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Zorana Drakulovića, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Drakulovića - advokata Dušana Gašića i advokata Miodraga Gašića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 18/24 od 31.07.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-632/24 od 17.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 04.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Drakulovića - advokata Dušana Gašića i advokata Miodraga Gašića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 18/24 od 31.07.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-632/24 od 17.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K.br. 18/24 od 31.07.2024. godine okrivljeni Zoran Drakulović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi člana 19. stav 3. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, kada bude lišen slobode. Shodno članu 63. KZ u izrečenu kaznu zatvora okrivljenom se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 10.01.2023. godine, kada je lišen slobode pa nadalje, do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati Višem sudu u Jagodini iznos od 20.000,00 dinara na ime paušala, Višem javnom tužilaštvu u Jagodini iznos od 250.365,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka i Višem sudu u Jagodini na ime troškova krivičnog postupka iznos od 94.864,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedenom presudom na osnovu člana 258. ZKP oštećene su upućene na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-632/24 od 17.10.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog Zorana Drakulovića - advokata Dušana Gašića i advokata Miodraga Gašića, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 18/24 od 31.07.2024. godine samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Zorana Drakulovića za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi člana 19. stav 3. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 10.01.2023. godine pa nadalje, do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne, dok su u ostalom delu žalba branilaca okrivljenog i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Jagodini odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Zorana Drakulovića - advokat Dušan Gašić i advokat Miodrag Gašić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presudu „Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-632/24 od 31.07.2024. godine“ ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da istu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od odgovornosti ili znatno blaže kazni.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga označenih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog Zorana Drakulovića, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, formalno označavaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva branioci ne ukazuju u čemu se konkretno navedena povreda sastoji, odnosno ne navode koji je to dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati.

Obzirom da Vrhovni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 489. stav 1. ZKP) i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to po oceni ovoga suda zahtev branilaca okrivljenog, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenog su se zahtevom za zaštitu zakonitosti pozvali i na povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlažu navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. KZ, obzirom da se iz izvedenih dokaza može utvrditi da kod okrivljenog ne postoji ni jedan oblik umišljaja, da se iz nalaza i mišljenja komisije veštaka neuropsihijatara jasno vidi da okrivljeni nije imao nameru da izvrši krivično delo, da je ceo događaj započeo oštećeni, te da ne postoje dokazi da se u konkretnom slučaju radi o prekoračenju nužne odbrane.

Iako se podnosioci zahteva formalno pozivaju na povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski se radi o nedozvoljenom razlogu – osporavanju ocene dokaza i činjeničnih zaključaka nižestepenih sudova, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Podnetim zahtevom branioci okrivljenog Zorana Drakulovića kao razlog podnošenja zahteva označavaju i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branioci u suštini ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da su u pobijanim presudama pogrešno cenjene otežavajuće okolnosti u smislu ranije osuđivanosti okrivljenog, te da su iste morale biti brisane, a da je Zoran Drakulović samim tim neosuđivana osoba.

Vrhovni sud nalazi da branioci okrivljenog iznetim navodima zahteva ukazuju da sud nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, na koji način pravnosnažnu presudu pobijaju zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, odnosno povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Pored iznetog, branioci okrivljenog Zorana Drakulovića ističu i obrazlažu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440, 441. stav 1, 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. tačka 2) ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković