Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je pogrešan stav nižestepenih sudova – da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u odnosu na koje je prema okrivljenom odbijena optužba presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1792/22 od 25.10.2023. godine. Ovakav svoj stav obrazlaže time što je, kao branilac okrivljenog, pružao jedinstvenu odbranu za dva krivična dela tokom jedinstvenog krivičnog postupka, zbog čega se ovi troškovi moraju izdvojiti, a suprotan stav suda je nepravilan i neprihvatljiv, a odluka suda nezakonita.

Prema stavu odbrane, organ postupka je mogao iz ukupnih troškova krivičnog postupka izdvojiti troškove koji se odnose na krivično delo iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 1. optužnog akta, u odnosu na koje je javni tužilac odustao od gonjenja i za koje je prema okrivljenom odbijena optužba. U vezi navedenog, branilac okrivljenog opširno navodi koje su to radnje preduzimane tokom trajanja krivičnog postupka, te opredeljuje koliki iznos je trebalo dosuditi okrivljenom na ime troškova krivičnog postupka i ističe da okrivljeni nije dužan da naknadi troškove na ime nagrade i nužnih izdataka svoga branioca u pogledu tog dela, jer isti, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava, s obzirom da je postupak vođen za dva krivična dela, od čega je prema okrivljenom odbijena optužba za jedno krivično delo.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužni predog Kt 3424/20 od 27.12.2022. godine, protiv AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika. Na zapisniku o glavnom pretresu dana 09.10.2023. godine, javni tužilac OJT U Novom Sadu je odustao od optužnog predloga za krivično delo opisano pod tačkom 1. optužnog akta. Osnovni sud u Novom Sadu je dana 25.10.2023. godine doneo presudu K 1792/22 kojom je, na osnovu člana 422. tačka 1. ZKP, odbio optužbu prema okrivljenom AA da je izvršio krivično dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Na glavnom pretresu dana 25.10.2023. godine je konstatovano da je sudu dostavljen sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim AA u pogledu krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1.KZ.

Odlučujući o zahtevu branioca za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenom AA Osnovni sud u Novom Sadu doneo je pobijana pravnosnažna rešenja.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom da sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini.

Osnovni sud u Novom Sadu je, na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je u odnosu na okrivljenog odbijena optužba, iz razloga što je za oba krivična dela koja su okrivljenom optužnim predlogom stavljena na teret, istovrsna dela, koja iako nisu iz istog životnog događaja, radnje koje je branilac preduzimao u toku tog postupka, a koje je opredelio u zahtevu za naknadu troškova postupka, preduzimao je u cilju pružanja jedinstvene odbrane prilikom saslušanja okrivljenog i ispitivanja svedoka pred javnim tužiocem, kako za krivično delo za koje je kasnije oglašen krivim, tako i za krivično delo u pogledu koga je javni tužilac odustao i doneta odbijajuća presuda. Imajući u vidu da je sve do pravnosnažnog okončanja, vođen jedinstven krivični postupak i obavljena veštačenja, svi glavni pretresi i održani i neodržani i sve ostale radnje tužilaštva i suda, istovremeno odnosile na oba krivična dela, nalazeći da se u okviru svih tih troškova ne mogu izdvojiti troškovi koji se odnose samo na odbranu okrivljenog u odnosu na delo za koje je doneta odbijajuća presuda – iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih rešenja sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP

Pri tome, a imajući u vidu da se zahtev branioca u konkretnom slučaju odnosi na to da se na teret budžetskih sredstava naknade troškovi krivičnog postupka koje je branilac imao na ime odbrane okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te imajući u vidu da odredba člana 264. stav 2. ZKP, propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane, a da se u konkretnom slučaju radi o jedinstvenoj odbrani u postupku pred sudom, gde se naknada i nagrada branioca u odnosu na oba krivična dela, ne mogu razdvojiti, to su navodi zahteva branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković