Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 830/24 od 15.10.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Nikole Jockovića i Jelene Jocković, advokata Denisa Bećirića i advokata Marka Riznića i presuda Višeg suda u Beogradu 8K br. 240/22 od 09.04.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Nikole Jockovića, advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), stav 3. i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljene Jelene Jocković, advokat Denis Bećirić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako da okrivljenu Jelenu Jocković oslobodi od optužbe za izvršenje dva krivična dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. KZ ili pobijane presude ukine.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Jockovića, advokata Miroslava Dmitrovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Jelene Jocković, advokata Denisa Bećirića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni.

Branioci u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima iz zahteva pobijanu prvostepenu presudu doneo je sudija Aleksandar Trešnjev koji je prethodno kao predsednik veća učestvovao u donošenju rešenja o produženju mere zabrane napuštanja stana Kv br. 3419/22 od 18.08.2022. godine, dok je sudija Dragan Ćesarović rešenjem Kž2 1907/22 od 13.09.2022. godine odlučivao o žalbi na rešenje o produženju mere zabrane napuštanja stana, a potom je bio član veća Apelacionog suda koje je donelo drugostepenu odluku, kojom prilikom su navedene sudije stvorile predubeđenje o krivici okrivljenih, na koji način je po navodima branilaca narušena pretpostavka nepristrasnosti sudija zbog koje su trebali biti izuzeti prilikom donošenja meritornih odluka o krivici u ovom istom postupku.

Vrhovni sud iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branioci pozivaju u zahtevu, propisano je, između ostalog, da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav branilaca okrivljenih istaknut u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti da svako prethodno odlučivanje sudija, u konkretnom slučaju odlučivanje o izrečenoj meri zabrane napuštanja stana, nužno predstavlja razlog za njihovo obavezno izuzeće prilikom meritornog odučivanja o krivici istog okrivljenog, već je reč o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju.

Iz spisa predmeta proizilazi da sudija Aleksandar Trešnjev koji je doneo pobijanu prvostepenu presudu i sudija Dragan Ćesarović koji je bio član veća Apelacionog suda koje je odlučivalo o žalbi na prvostepenu presudu, u predmetnom krivičnom postupku nisu postupali ni u jednom svojstvu koje je propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koje bi predstavljalo razlog za njihovo obavezno izuzeće od postupanja. Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da su se sudija Aleksandar Trešenjev, kao član vanpretresnog veća, prilikom ispitivanja razloga za dalju primenu mere zabrane napuštanja stana rešenjem Kv. br. 3419/22 od 18.08.2022. godine i sudija Dragan Ćesarović odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv br 3419/22, bavili samo razlozima za produženje mere zabrane napuštanja stana, pa se učestvovanje sudije Aleksandra Trešnjeva u donošenju rešenja Kv. br. 3419/22 od 18.08.2022. godine kojim je produžena mera, odnosno učestvovanje sudije Dragana Ćesarovića u donošenju rešenja Kž2 1907/22 od 13.09.2022. godine kojim je odbijena žalba na rešenje o produženju mere, ne može poistovetiti sa bilo kojim slučajem propisanim odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema tome, učestvovanje navedenih sudija u ranijim fazama postupka, po oceni ovoga suda, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom odlučivanja o krivici okrivljenih, odnosno prilikom donošenja prvostepene i drugostepene presude iz kog razloga je Vrhovni sud našao da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Jockovića, advokata Miroslava Dmitrovića ukazuje se da u konkretnom slučaju ne može postojati istovremeno krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je reč o prividnom idealnom sticaju, te s obzirom da je jednom radnjom ostvareno više krivičnih dela, to se u konkretnom slučaju, po navodima branioca, radi o samo jednom krivičnom delu trgovina ljudima. Pored toga, branilac navodi da iz izreke prvostepene presude ne proizilazi primena sile ili pretnje prema oštećenima, kojim navodima branilac, iako ne numeriše povrede zakona, suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ovakve navode branioca okrivljenog Nikole Jockovića Vrhovni sud je ocenio neosnovanim.

Odredbom člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo trgovina ljudima čini onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima.

Odredbom člana 184. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije čini onaj ko navodi ili podstiče drugog na prostituciju ili učestvuje u predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih sličnih sredstava propagira ili reklamira prostituciju.

Iz činjeničnog opisa krivičnih dela, utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu 8K br. 240/22 od 09.04.2024. godine, proizilazi da su okrivljeni Nikola Jocković i Jelena Jocković kao saizvršioci, „u uračunljivom stanju, svesni svojih dela i njihove zabranjenosti, čije su izvršenje hteli, učestovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivična dela upotrebom pretnje i zloupotrebom teških prilika oštećene AA i BB (oštećena AA je bila nezaposlena samohrana majka, a oštećena BB u teškoj materijalnoj situaciji), vrbovali i držali u cilju vršenja prostitucije... upućivali pretnje da će njima i njihovim porodicama nauditi ako prestanu da rade za njih, te da ih njihovi ljudi prate 24 časa, da se ne okreću iza sebe, jer su oni uvek tu, kao i da imaju vezu u policiji i da će saznati ako ih prijave... pretili oštećenoj BB da znaju gde joj žive roditelji i da se devojkama lome ruke i noge ako odaju informacije ili prestanu da rade, a oštećenoj AA su pretili da znaju gde živi i gde joj dete ide u vrtić, te ga mogu uzeti ukoliko se odluči da napusti posao, što su obe oštećene doživele kao ozbiljnu pretnju i nisu smele nikom da se obrate za pomoć, plašeći se za sopstveni život i život svoje porodice“.

Takođe, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni su oštećenu VV „navodili i podsticali na prostituciju stvarajući joj uslove za bavljenje prostitucijom, tako što su iznajmljivali stanove za bavljenje prostitucijom..oglašavajući i putem internet sajta reklamirali prostituciju“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Jockovića, advokata Miroslava Dmitrovića, iz izreke osuđujuće presude proizilaze sva bitna obeležja dva krivična dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i to kako objektivna, koja se odnose na više radnji izvršenja koje su usmerene prema dve oštećene, tako i subjektivna, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih lica.

Naime, činjenični opis izreke pravnosnažne presude, a kako je to napred navedeno, sadrži poseban opis radnji izvršenja koje su učinjene prema oštećenoj BB i prema oštećenoj AA, a koji sadrži opis upotrebe pretnje i zloupotrebe teških prilika ovih oštećenih, te njihovo vrbovanje i držanje u cilju vršenja prostitucije, koje radnje predstavljaju objektivna obeležja bića dva krivična dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. KZ.

Radnje opisane u izreci pravnosnažne presude preduzete od strane okrivljenih na štetu oštećene VV takođe sadrže objektivne elemente bića krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz čl. 184. stav 1. u vezi čl.33 KZ – radnje kojima su okrivljeni navodili i podsticali oštećenu na prostituciju, usled čega su ocenjeni kao neosnovani suprotni navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom sticaju, te da je sve radnje okrivljenih trebalo kvalifikovati kao jedno krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije.

Naime, idealni sticaj krivičnih dela postoji kada se učini više krivičnih dela jednom radnjom, dok prividni idealni sticaj postoji kada okrivljeni jednom radnjom (o čemu se ne radi u konkretnom slučaju), ostvari obeležja više krivičnih dela, ali ipak ne postoji sticaj već samo jedno krivično delo . U konkretnom slučaju radi se o realnom sticaju krivičnih dela, jer su okrivljeni sa više opisanih radnji izvršili dva krivična dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. u vezi člana 33. KZ i jedno krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Vrhovnog suda, nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1), niti povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP. jer je ocenom utvrđenog činjeničnog stanja, u pravnosnažnoj presudi pravilno primenjen krivični zakon.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Jockovića, advokata Miroslava Dmitrovića, u kome se navodi da su oštećene dobrovoljno prihvatile ponudu, isključivo iz materijalnih razloga, da su zarađivale enormno visoke sume novca, da su polovinu zarade zadržavale po dogovoru za sebe, a da su od druge polovine okrivljeni plaćali troškove iznajmljivanja stanova, hrane i drugog, da se maltretiranje sastojalo u tome da nisu mogle da biraju mušterije, te da su bile dužne da najave odluku da prestanu da se bave prostitucijom dve nedelje pre nego što odu, da nisu mogle da koriste godišnji odmor, već da su morale o tome da se dogovaraju, branilac suštinski polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u vezi predmetnog krivičnog dela, a koja se tiču okolnosti pod kojima su ista izvršena, iznoseći istovremeno i sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iskaza oštećenih, sopstveno viđenje odlučnih činjenica, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene Jelene Jocković, advokat Denis Bećirić u podnetom zahtevu navodi da radnja okrivljenih ne sadrži ni jedan element krivičnog dela trgovine ljudima, kojim navodima suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja svog zahteva on navodi da oštećene nisu vrbovane, već da im je predočen i ponuđen posao koji je isplativ, da su imale potpunu slobodu kretanja, da je sud zanemerio činjenicu da je iskaz oštećenih suprotan iskazu svedoka VV, kao i iskazu tada maloletne svedokinje GG, da je iskaz oštećene BB o osećaju ugroženosti suprotan nalazu i mišljenju sudskih veštaka dr Bojane Kecman i dr Gordane Kovač Gavrilović, koje su ispitivanjem utvrdile da ni kod nje, ni kod AA „ni testovni, ni klinički kriterijumi postraumatskog stresnog poremećaja nisu utvrđeni“, da je oštećena AA pod zlostavljanjem podrazumevala da nije mogla da bira klijente, da je bilo zabranjeno da kasni, lupa vratima u stanu, koristi svoje pravo ime... Daljim navodima branilac ukazuje da je sud zanemario činjenicu da su oštećene navele da je pored njih bilo i drugih devojaka koje su u nekom periodu radile sa njima i da su posle nekog vremena napuštale posao, iz čega, po navodima branioca, proizlazi da su bile potpuno slobodne da prestanu da se time bave ukoliko to ne žele, a osporio je i nalaz i mišljenje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ukazujući da je nejasno u kom svojstvu se i po čijem nalogu ovaj centar izjašnjavao, niti je poznata kompetencija i stručnost lica koja su davala svoja mišljenja, a kojim svim navodima branilac osporava utvrđeno činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa postojanjem slobodne volje kod oštećenih.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve branilaca okrivljenih, u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljene.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković