U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Milene Rašić, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Darka Mrvića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Mrvića - advokata Nemanje Govedarice i advokata Miloša Mršovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 6K.br. 55/21 od 14.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 785/24 od 01.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Mrvića - advokata Nemanje Govedarice i advokata Miloša Mršovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 6K.br. 55/21 od 14.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 785/24 od 01.10.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Mrvića - advokata Miloša Mršovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok se isti zahtevi u preostalom delu ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 6K.br. 55/21 od 14.03.2024. godine okrivljeni Darko Mrvić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i kao sporedna novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara.

Na osnovu odredbe člana 60. i 63. KZ i člana 424. ZKP okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru koji mu je određeno rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.br. 446/20 od 14.11.2020. godine, a koji mu se računa od 13.11.2020. godine, kada je lišen slobode, pa do 29.11.2021. godine, kada mu je pritvor ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadozra rešnjem Višeg suda u Beogradu K.br. 55/21 pa do 28.02.2021. godine kada je rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br. 55/21 ukinuta mera zabrane napuštanja stana, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana koja mu je određena rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br. 55/21, Kv.br. 1163/22 od 25.03.2022. godine, pa do 21.06.2022. godine kada mu je rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br. 55/21 mera zabrana napuštanja stana ukinuta.

Predmetnom presudom okrivljenom Darku Mrviću je kao sporedna izrečena novčana kazna u određenom iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan platiti u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, a ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, te ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti.

Na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 246. stav 8. i člana 348. stav 6. Krivičnog zakonika okrivljenom je izrečena mera bezbednosti odiuzimanja predmeta, kojom se od okrivljenog Darka Mrvića oduzimaju predmeti bliže označeni izrekom presude, kao predmeti izvršenja krivičnog dela, a koja opojna droga se ima uništiti, koji predmeti su oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, DP, PU za Grad Beograd, UKP Četvrto odeljenje od 13.11.2020. godine.

Na osnovu odredbe člana 264. ZKP u vezi člana 261. stav 2. ZKP obavezan je Darko Mrvić da Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na ime troškova postupka naknadi iznos od 266.160,00 dinara, a Višem sudu u Beogradu na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 785/24 od 01.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, branioca okrivljenog Darka Mrvića – advokata Miloša Mršovića i branilaca okrivljenog Darka Mrvića – advokata Nemanje Govedarice i advokata Dušana Todorovića, a presuda Višeg suda u Beogradu 6K.br. 55/21 od 14.03.2024. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Beogradu 6K.br. 55/21 od 16.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Darka Mrvića i to: 

- advokat Miloš Mršović, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 428. stav 6. ZKP, člana 74. stav 1. ZKP, člana 9. ZKP, te člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud shodno članu 492. ZKP donese presudu o usvajanju zahteva i ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje sa predlogom da se novi pretres održi pred izmenjenim većem, ili da ukoliko tako ne odluči preinači u celini ili delimično pobijane presude, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine i

- advokat Nemanja Govedarica, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i utvrdi postojanje povrede zakona i donese oslobađajuću presudu, ili pak da usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa molbom da branilac i okrivljeni prisustvuju sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Mrvića - advokata Nemanje Govedarice i advokata Miloša Mršovića su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Mrvića - advokata Miloša Mršovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 74. stav 1. ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenog Darka Mrvića - advokat Nemanja Govedarica i advokat Miloš Mršović zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 12.11.2020. godine, koji se odnosi na podrumske prostorije u ulici ... broj .., kao i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 12.11.2020. godine koji se odnosi na stan broj .., u ulici ... broj .., čiji je držalac okrivljeni Darko Mrvić, navodeći da zapisnik koji se odnosi na podrumske prostorije sadrži sve predmete koji su predmet konkretnog krivičnog postupka. Zahtevima branioci obrazlažu da ne postoji naredba za pretres stana i drugih prostorija u odnosu na podrumske prostorije i da ista nije postojala u spisu sve do faze glavnog pretresa, odnosno naredba se pojavljuje kao prilog žalbe postupajućeg tužilaštva na rešenje Višeg suda u Beogradu K.br. 55/21 kojim je prvostepeni sud navedeni zapisnik izdvojio kao nezakonit dokaz, nakon čega je Apelacioni sud u Beogradu prvostepeno rešenje ukinuo. Pri tome, samo naznačavanje vremena pretresa i redosled pretresanja stana i podruma je pogrešno i suprotno iskazima svedoka pretresa i policijskih službenika koji su naveli da je prvo vršen pretres stana, a nakon toga podruma u vremenskom razmaku od sat vremena, jer je u zapisniku o pregledu podruma označeno da je započet u 21,00 čas 12.11.2020. godine, a okončan u 23,30 časova istog dana, dok je u zapisniku o pregledu stana označeno da je isti započet dana 13.11.2020. godine u 23,40 časova, a okončan u 00,45 časova. Branioci zahtevom dalje navode da okrivljeni Darko Mrvić nije imao branioca prilikom pretresa podrumskih prostorija.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa proizilazi da su zapisnici o pretresanju stana i drugih prostorija od 12.11.2020. godine od kojih se jedan odnosi na stan u ulici ... broj .., a drugi na podrumske prostorije u ulici ... broj .. u svemu sačinjeni u skladu sa odredbom člana 152. stav 2. ZKP, a da iz samih zapisnika proizlazi da su isti sačinjeni na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Pov.br. 1604/20 od 10.11.2020. godine. Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog koji se odnose na vreme sačinjavanja predmetnih zapisnika predstavljaju očiglednu tehničku omašku nastalu prilikom unošenja vremena pretresa koje razloge je drugostepeni sud u obrazloženju presude i naveo i to na strani 5 u četvrtom stavu, a koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni sud.

Vrhovni sud je imajući u vidu navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog koji se odnose na nepostojanje branioca iz zapisnika od 12.11.2020. godine o pretresu stana i drugih prostorija izvršio uvid u navedene zapisnike iz kojih proizilazi da je okrivljeni poučen o pravu da uzme advokata, odnosno branioca, koji može prisustvovati pretresanju, ali da isti to nije zahtevao, niti je na predmetne zapisnike imao primedbi.

Branilac okrivljenog Darka Mrvića - advokat Miloš Mršović zahtevom ističe da je okrivljeni Darko Mrvić zadržan prema rešenju o zadržavanju od 13.11.2020. godine u 01,50 časova iako je ustvari lišen slobode i uhapšen dana 12.11.2020. godine oko 20,00 časova, iz čega proizilazi da su sve dokazne radnje sprovedene nakon hapšenja okrivljenog, koje je protivno članu 74. ZKP nije imao advokata, niti mu je policija dozvolila da ga angažuje, iako mu je morao biti postavljen svakako.

Navedene navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu da je odredbom člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP propisano da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere. Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni Darko Mrvić od 13.11.2020. godine imao branioca po službenoj dužnosti postavljenog od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu rešenjem Kt br. 831/20 i to nakon donošenja rešenja o zadržavanju, to navedene razloge branilaca okrivljenog iznete u zahtevima za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Darka Mrvića - advokat Nemanja Govedarica zahtevom za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je takođe zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac u suštini ukazuje da nije ostvaren subjektivni element predmetnog krivičnog dela, da ni jedan dokaz nije mogao ukazati na bilo kakvu povezanost okrivljenog sa predmetnom opojnom drogom, kao i predmetnim oružjem, a kamoli na postojanje umišljaja kod njega, te da ni jedna činjenica nije mogla ukazati makar i posredno da je okrivljeni pokazao svest i volju da drži radi prodaje predmetnu drogu, niti da drži predmetno oružje i municiju, zbog čega je u konkretnom slučaju bilo neophodno da tužilaštvo na kome leži teret dokazivanja dokaže to - da okrivljeni ima svest o držanju droge u cilju realizacije prodaje opojne droge, a zatim delovanje u tom cilju, što tužilaštvo nije uradilo. Navodeći zahtevom i to da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni imao svest i volju da drži predmetno oružje i municiju, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i da je nejasno na kojim su to dokazima tužilaštvo, prvostepeni i drugostepeni sud zasnivali stav da je okrivljeni Darko Mrvić postupao sa umišljajem kada ne postoji ni jedan dokaz koji ukazuje na to da je okrivljeni imao svest o postojanju predmeta krivičnog dela koji su kritičnom prilikom pronađeni, zbog čega je oslobađajuća presuda u konkretnoj krivičnopravnoj stvari bila jedina moguća odluka koja bi se donela u skladu sa načelom in dubio pro reo, nakon sprovedenog prvostepenog postupka. Ukazujući zahtevom i to da ne postoji dokazna građa koja će isključiti svaku sumnju u pogledu toga da li je okrivljeni držao radi prodaje opojnu drogu i oružje, zbog čega je morala biti doneta oslobađajuća presuda.

Osporavajući pobijane presude branilac okrivljenog Darka Mrvića - advokat Miloš Mršović ukazuje na tokom postupka izvedene dokaze, kao i na njihovu ocenu navodeći da je prvostepeni sud prihvatio nalaz i mišljenje vezano za DNK analizu, te navedeni nalaz i mišljenje osporava iznoseći primedbe stručnog savetnika odbrane, smatrajući da je stav suda pogrešan i proizvoljan i da sud nije mogao da jedno mišljenje veštaka prihvati, a drugo ne, kao i da osim traga na kesi sa natpisom „jedinstvo“ nema ni jednog drugog traga okrivljenog na bilo kom predmetu krivičnog dela, čime suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Darka Mrvića – advokat Miloš Mršović u zahtevu označava i povredu člana 9, ZKP, navodeći da su policijski službenici prilikom hapšenja okrivljenog fizički i psihički zlostavljali, vređali i tukli, kao i povredu člana 16. ZKP, ukazujući da sud nije nepristrasno i sa jednakom pažnjom utvrdio sve činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Darka Mrvića - advokat Nemanja Govedarica navodi da je Vrhovni sud odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo zbog povrede zakona odlučuje samo ako smatra da je reč po pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te citira odredbe Ustava, ali zahtevom ne ukazuje da je i na koji način Ustav pravnosnažnim odlukama protiv kojih zahtev za zaštitu zakonitosti u korist okrivljenog podnosi povređen. Takođe, numeriše i član 1. ZKP, kojim je predviđeno da niko nevin ne bude osuđen, bez navođenja da je isti član povređen.

Branilac okrivljenog Darka Mrvića - advokat Miloš Mršović zahtevom navodi da prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene odluke nije dao razloge za navode iz izreke presude, smatrajući da je navedenim povređena odredba člana 428. stav 6. ZKP, kojom je predviđena obaveza suda da u obrazloženju iznese razloge za svaku tačku presude.

Kako povrede zakona iz člana 1., 9., 16., 428. stav 6., 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge predviđene odredbom člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je zahteve branilaca, u odnosu na navedene povrede ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković