Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K 394/23 – Kv 544/24 od 04.10.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 1959/24 od 29.10.2024. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac po službenoj dužnosti okrivljene AA advokat Marija Stojković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev usvoji i donese presudu u skladu sa članom 492. ZKP

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan, u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje da su nižestepena rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je pobijano prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu K 394/23 – Kv 544/24 od 04.10.2024. godine, doneto u veću sastavljenom od, sudije Nebojše Vasića, predsednika veća i sudija Snežane Pantelić Ivanović i Ksenije Filipović, koja su bile članovi veća, a koje su prethodno donele rešenja o potvrđivanju optužnice protiv okrivljene, i zbog čega su, prema stavu branioca, morale biti izuzete od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke o produženju pritvora.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Dakle, iz citirane zakonske odredabe jasno proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljene poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da su sudija Nebojša Vasić u svojstvu predsednika veća i sudije Snežana Pantelić Ivanović i Ksenija Filipović, kao članovi veća, učestvovali u donošenju rešenja kojima je potvrđena optužnica protiv okrivljene, a zatim prilikom donošenja odluke o pritvoru, to u konkretnom slučaju nije reč o nekoj od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog kojih bi se ove sudije morale izuzeti od sudijske dužnosti, obzirom da nisu učestvovali na glavnom pretresu, u prvostepenom postupku, te u daljem postupku nisu odlučivali o optužbi.

Pitanje nepristrasnosti sudije (član 37. stav 2. ZKP) zbog eventualne „kontaminacije“ učestvovanjem u donošenju predpretresnih odluka, moglo bi se postaviti u drugim procesnim situacijama, a svakako i prilikom odlučivanja o krivici okrivljenog, što u konkretnoj situaciji, suprotno navodima branioca, nije slučaj.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da pobijanim nižestepenim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, obzirom da sudije Nebojša Vasić, Snežana Pantelić Ivanović i Ksenija Filipović, nisu postupale ni u jednom svojstvu koje je propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, a koje bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od odlučivanja o pritvoru, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ocenjeni neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se psihijatrijsko veštačenje ne može kao dokaz koristiti u krivičnom postupku, kao kriterijum za donošenje odluke o pritvoru.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Iz citirane odredbe proizilazi da se navedena povreda zakona odnosi na procesnu situaciju kada je nedozvoljen dokaz korišćen prilikom donošenja presude odnosno rešenja koje se izjednačava sa presudom.

Shodno navedenom, a kako je u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek podnet protiv rešenja o produženju pritvora, koje po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja pravnosnažnu odluku, kojom može biti učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već odluku o postojanju osnovane sumnje da je okrivljena učinila krivično delo za koje se tereti i u tom smislu primene pritvora, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljene u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, uovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored ovoga, branilac u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, osporava razloge drugostepenog rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavlja zakonski razlog, zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljene AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjem nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marije Stojković, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bojana Paunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković