.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 181/2016
10.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M. i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata B.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 138/11 od 20.05.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1076/15 od 10.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata B.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 138/11 od 20.05.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1076/15 od 10.11.2015. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 138/11 od 20.05.2015. godine, okrivljeni D.M., T.N. i M.Š. su oglašeni krivim da su izvršili krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni D.M. je oglašen krivim da je izvršio i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa je zatim sud najpre okrivljenom D.M. utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, a za krivično delo iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, pa ga je zatim osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.02.2008. godine do 12.03.2008. godine i od 18.02.2012. godine do 21.02.2012. godine, dok je okrivljeni T.N. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, a okrivljeni M.Š. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Istom presudom od okrivljenog T.N. oduzeta je imovinska korist u iznosu od 22.420,00 dinara, a od okrivljenog M.Š. je oduzeta imovinska korist u iznosu od 500,00 dinara, koji iznosi će se u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude uplatiti u korist budžeta Republike Srbije. Na osnovu člana 540. ZKP određena je privremena mera obezbeđenja naplate oduzete imovinske koristi popisom pokretnih stvari okrivljenog M.Š. u S. u kući u ulici ... Prema okrivljenom D.M. izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže označenih u izreci presude. Istom presudom okrivljeni D.M. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 95.578,80 dinara, okrivljeni M.Š. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 17.469,32 dinara, dok je okrivljeni T.N. obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 70.183,82 dinara, a svaki od okrivljenih je obavezan da na ime sudskog paušala isplati iznos od po 10.000,00 dinara, sve u korist budžetskih sredstava Republike Srbije u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1076/15 od 10.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih D.M. i T.N., a presuda Osnovnog suda u Subotici K 138/11 od 20.05.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog D.M., advokat B.K., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu u smislu navoda iz zahteva ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Branilac okrivljenog D.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u predmetnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka jer iz spisa nisu izdvojeni zapisnici o saslušanju okrivljenih u istrazi, budući da su se prilikom iznošenja odbrana u PU Subotica okrivljeni branili ćutanjem, a u toku istrage od strane istražnog sudije na zapisniku je konstatovano da okrivljeni „u potpunosti u saglasnosti iskazuje kao na zapisniku o saslušanju od 17.02.2008. godine“.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Međutim, kako je branilac okrivljenog D.M. bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani šest pasus drugi pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je tokom postupka koji je prethodio donošenju pobijanih presuda, povređen član 83. ZKP koji se tiče predmeta dokazivanja, te da su nižestepeni sudovi tokom postupka odbili predloge za izvođenje određenih dokaza iz kojih bi se utvrdile činjenice koje su bitne za utvrđivanje stvarnog stanja stvari i krivične odgovornosti okrivljenog D.M., a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da su predloženi dokazi od strane odbrane protivno članu 395. ZKP odbijeni. U vezi sa iznetim branilac ističe da je sud tokom postupka trebalo da prihvati dokazne predloge da se saslušaju službena lica MUP RS PU Subotica, te da se sasluša na glavnom pretresu oštećeni D.S. i da se u toku postupku pozove i sasluša veštak neuropsihijatar koji bi se izjasnio na okolnosti uračunljivosti osuđenog u vreme izvršenja krivičnog dela.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz čl. 83. i 395. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.M. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
