U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.490/16 od 27.12.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2017. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Stefanovića kao osnovan, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.490/16 od 27.12.2016. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenom AA,

ODBIJA OPTUŽBU

što je kao odgovorno lice, u svojstvu direktora saobraćajnog preduzeća „BB“ u ..., pri produženju registracije za putničko motorno vozilo marke „...“, reg. broj ... na ime preduzeća „VV“ iz ... kod Policijske uprave u Leskovcu upotrebio neistinitu službenu ispravu, punomoćje preduzeća „VV“ broj 2131/2009 od 27.04.2009. godine, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je dana 04.05.2009. godine pri produženju registracije navedenog vozila upotrebio neistinito punomoćje preduzeća „VV“ broj 2131/2009 od 27.04.2009. godine i kao ovlašćeno lice po ovom punomoćju produžio registraciju vozila marke „...“ do 04.05.2010. godine sa novim registarskim oznakama ... u ime preduzeća „VV“ DOO ..., pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno,

- čime bi izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika,

- jer je u smislu člana 103. tačka 6) u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 640,00 dinara i na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeno preduzeće „VV“ iz ... je radi ostvarivanja prava na nadoknadu štete upućeno na građansku parnicu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.490/16 od 27.12.2016. godine je povodom žalbe branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Stefanovića, a po službenoj dužnosti, preinačena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Leskovcu okrivljenom AA za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Predrag Stefanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.490/16 od 27.12.2016. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude zapravo pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da obrazlažući povredu zakona branilac navodi da se u radnjama okrivljenog koje mu se stavljaju na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je pravnosnažno oglašen krivim ne stiču obeležja bića krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ, već da radnje okrivljenog mogu biti kvalifikovane isključivo kao krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, obzirom da punomoćje preduzeća „VV“, koje je predmet falsifikata, ne može biti službena isprava, već samo privatna isprava.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu KT.br.1052/2009 od 18.02.2011. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i to da je kao odgovorno lice, u svojstvu direktora saobraćajnog preduzeća „BB“ u ..., pri produženju registracije za putničko motorno vozilo, upotrebio neistinitu službenu ispravu - punomoćje preduzeća „VV“ broj 2131/2009 od 27.04.2009. godine i za ovo delo je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da navedeno punomoćje preduzeća „VV“, koje je okrivljeni upotrebio kao neistinitu ispravu pri produženju registracije za putničko motorno vozilo, po zakonu ne predstavlja službenu ispravu, pa samim tim ni javnu ispravu, već privatnu ispravu, te kako je službena isprava predmet radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave, to u konkretnom slučaju u opisanim radnjama okrivljenog nedostaje bitni element bića ovog krivičnog dela, zbog čega delo koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je on pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim ne sadrži obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, već obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ.

Naime, pod službenom ispravom se podrazumeva pismena izjava službenog (odgovornog) lica sačinjena u pismenoj formi i u vršenju njegove službene dužnosti koja može da posluži kao dokaz neke pravno značajne činjenice. Kako se u konkretnom slučaju radi o punomoćju preduzeća „VV“ iz ... broj 2131/2009 od 27.04.2009. godine, a koje punomoćje nije sačinjeno od strane službenog (odgovornog) lica tog preduzeća, već od strane ovde okrivljenog van njegovih službenih ovlašćenja, to dakle navedeno punomoćje ne može biti službena isprava.

Dakle, imajući u vidu da navedeno punomoćje nije službena isprava, već privatna isprava, to delo koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je pobijanom presudom oglašen krivim sadrži obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, pa je sud time što je delo iz optužbe pravno kvalifikovao kao krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i okrivljenog oglasio krivim za isto, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na povredu krivičnog zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je u pogledu krivičnog dela preinačena pravna ocena dela i isto je po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovano kao krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. Međutim, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 6) KZ kojom je propisano da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine i odredbu člana 104. stav 6. KZ kojom je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, za koje je zakonom propisana kazna zatvora do 3 godine, izvršeno dana 04.05.2009.godine, to je, shodno odredbama članova 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ, protekom vremena od 6 godina od izvršenja krivičnog dela - dana 04.05.2015.godine (dakle u redovnom krivičnom postupku) nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo.

Shodno svemu napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Stefanovića i preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.2015/12 od 24.10.2016. godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.490/16 od 27.12.2016. godine, tako što je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić