Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 837/2018 od 16.11.2018. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljene AA - advokata Željka Lekića u pogledu pravne kvalifikacije, a i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.157/17 od 22.05.2018. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu radnje okrivljene AA opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a prvostepena presuda je preinačena i u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što se otklanja izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljene AA - advokat Željko Lekić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 837/2018 od 16.11.2018. godine, a iz sadržine zahteva očigledno je da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači osporenu presudu tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za krivično delo koje joj se stavlja na teret ili da ukine osporenu presudu i predmet vrati na suđenje Apelacionom sudu u Beogradu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi, a iz koje po mišljenju odbrane proizilazi da su nižestepeni sudovi nepravilno i nepotpuno utvrdili činjenično stanje, oglasivši krivom okrivljenu samo na osnovu pretpostavki i indicija, obzirom da ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljena prisvojila neki novac za sebe.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj (član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 1. i 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Željka Lekića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                      Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić