Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 911/2022 od 22.12.2022. godine usvojena je žalba OJT u Prokuplju i preinačena u pogledu odluke o kazni presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 233/22 od 03.10.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, tako što je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju je dužan da izdrži u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, dok je novčana kazna u iznosu od 150.000,00 dinara prihvaćena kao pravilna, a žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladeta Stanković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP-a ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog izdvaja zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje br SP 265/20 od 18.09.2022. godine, iz razloga što pretres nije obavljen u skladu sa odredbama člana 155-157 ZKP. Samim tim , prema stavu branioca, nezakonit dokaz je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Prokuplje KOP 98/20 od 18.09.2020. godine obzirom da je nastala na osnovu nezakonito preduzetog pretresa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Prokuplju dana 16.09.2020. godine doneo naredbu S.P.Su-VIII-45/216/20 kojom je određeno pretresanje stana – porodične kuće i drugih prostorija u selu ..., Opština Prokuplje čiji je držalac osumnjičeni AA. Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje br SP 265/20 od 18.09.2022. godine proizilazi da je pretresanje stana – ostalih prostorija naredio sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Prokuplju naredbom broj S.P.Su-VIII-45/216/20 od 16.09.2020. godine, koja je predata pre početka pretresanja AA. Pretresanju su prisustvovala dva punoletna građanina, započeto je 18.09.2020. godine u 09,10 časova u stanu - ostalim prostorijama (porodična kuća) AA, u mestu ..., Opština Prokuplje a završeno je u 10,40 časova. Zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje br SP 265/20 od 18.09.2022. godine potpisan je od strane držaoca stana – AA, ovlašćenog službenog lica, dva prisutna građanina kao svedoka pretresa i zapisničara.

Kako je, dakle, navedeni zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155. – 157. ZKP, samim tim je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Prokuplje KOP 98/20 od 18.09.2020. godine zakonit dokaz, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela za koje je osuđen obzirom da nema protivpravnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je stavom dva propisan teži oblik krivičnog dela koji postoji ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi ekslozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA u vreme, na mestu i na način bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, neovlašćeno držao minsko eksplozivna sredstva čije držanje građanima nije dozvoljeno, kao i municiju i eksplozivne materije, ... , držao funkcionalno ispravna minsko – eksplozivna sredstva, koje pripadaju kategoriji A, shodno odredbi člana 4. stav 1. tačka 1) Zakona o oružju i municiju, koja ne mogu držati fizička lica, a što je protivno odredbi člana 5. Zakona o oružju i municiji kojom je propisano da oružje iz kategorije „A“ ne mogu držati fizička lica, pravna lica i preduzetnici, osim u slučajevima predviđenih Zakonom, kao i funkcionalno ispravnu municiju..., koja municija je namenjena za oružje iz kategorije „B“ shodno odredbi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji, za koju nije posedovao važeću ispravu o oružju, a što je protivno odredbi člana 20. stav 1. Zakona o oružju i municiji, kojom je propisano da se municija za oružje iz kategorije „B“ može nabavljati na osnovu izdate isprave o oružju, kao i eksplozivne materije ..., što je suprotno odredbi člana 21. stav 1. Zakona o oružju i municiji, kojom je propisano da članovi streljačkih i lovačkih organizacija koji imaju registrovano oružje iz kategorije „B“ i koji su obučeni za rukovanje eksplozivnim materijama mogu na osnovu rešenja nadležnog ograna kojim im je odobreno spravljanje municije za sopstvene potrebe i potrebe njihovih streljačkih i lovačkih organizacija, spravljati municiju u skladu sa propisima koji regulišu nabavku, upotrebu, promet i smeštaj eksplozivnih materija, pri čemu je bio svestan protipravnosti i zabranjenosti dela i hteo je njegovo izvršenje.

Iz ovako opisanih i utvrđenih radnji okrivljenog AA, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim suprotni navodi branioca okrivljenog od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da iz izjava svedoka BB i VV proizilazi da nisu prisustvovali samom pretresu, već ih je policija pozvala da uću u kuću da vide šta je pronaćeno, te da tužilaštvo nije pružilo ni jedan dokaz da okrivljeni nema izdatu ispravu o oružju propisanu zakonom, kao ni da li je član streljačkih i lovačkih organizacija, da nema rešenje nadležnog organa kojim bi dobio odobrenje za spravljanje municije za sopstvene potrebe i potrebe streljačkih i lovačkih organizacija, pa je jasno da nema dokaza da je postupio suprotno zakonskim odredbama, koji navodi predstavljaju osporavanje činjeničnog stana utvrđenog u pravnosnažnim presudama.

Takođe se u podnetom zahtevu navodi da okrivljeni nije postupio suprotno članu 5. Zakona o oružju i municiji, kako je to navedeno u izreci pravnosnažne presude, a koji propisuje dozvoljenost i zabranu nabavljanja i držanja oružja, jer kod okrivljenog nije pronađeno oružje, već municija, a za šta je i osuđen, na koji način se ukazuje da je izreka presude nerazumljiva a samim tim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva branilac ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladete Stankovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić