Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Mirko Stefanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.185/17 od 06.09.2019.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1074/19 od 09.12.2019.godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer u njegovim radnjama nema obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, zbog čega ga je sud u smislu člana 423. tačka 1) ZKP trebao osloboditi od optužbe. Po stavu branioca, iako je okrivljeni kao vlasnik i direktor privrednog društva „... gradnja“ d.o.o. Beograd odgovorno lice u smislu Zakona o privrednim društvima i kao takav je upisan u Registar Agencije za privredne registre, on međutim nije odgovorno lice za preduzimanje mera zaštite na radu u smislu odredbe člana 24. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odredaba članova 195. i 197. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova i odredaba članova 3. i 7. Pravilnika o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline. Naime, kako je u konkretnom slučaju povređeni radnik BB bio zaposlen u preduzeću „Građevinar ...“ d.o.o. Beograd, koje je među više izvođača radova izvodilo građevinske radove na gradilištu, a pri čemu nije zaključen sporazum o koordinaciji mera bezbednosti i zdravlja na radu između tog privrednog društva sa glavnim izvođačem i drugim izvođačima, to u datoj situaciji shodno članovima 9. i 15. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, po stavu branioca, postoji odgovornost privrednog društva Građevinar ...“ d.o.o. Beograd kao njegovog poslodavca za nepreduzimanje određenih mera zaštite na radu koje su predviđene imperativnim propisima, a takođe u konkretnom slučaju po stavu branioca odgovornost za nepreduzimanje mera zaštite na radu i nastanak štetnog događaja snosi i vlasnik dizalice i poslodavac kod koga je bio zaposlen radnik GG koji je rukovao građevinskom mašinom -autodizalicom, a to je privredno društvo „... transport i remont“ d.o.o. Beograd.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, broj 101/2005) propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Odredbom stava 4. istog člana propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Odredbama člana 15. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu taksativno su nabrojane dužnosti poslodavca, a između ostalog tačkom 6) predviđena je dužnost poslodavca da obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da kada dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da su poslodavci iz stava 1. ovog člana dužni da, uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje. Stavom 3. istog člana je propisano da način ostvarivanja saradnje iz stava 1. i 2. ovog člana poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom, a stavom 4. istog člana je predviđeno da se ovim sporazumom određuje lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije samo ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu (tačka 1.) i ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima (tačka 2).

Odredbama člana 195. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik RS“, broj 53/97) taksativno su u tačkama 1) do 4) nabrojane mere koje se obezbeđuju u manevarskom i manipulativnom prostoru dizalice na gradilištu na kome se za dizanje i prenos tereta koriste dizalice sa kukama i drugim zahvatnim napravama koje vise na čeličnom užetu dizalice. Odredbom člana 197. stav 1. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova propisano je da se postavljanje rukovanje, održavanje, demontaža i prenošenje na drugo mesto rada vrši u skladu sa upustvom koje obezbeđuje izvođač radova, a odredbom stava 2. istog člana je propisano da se upustvo iz stava 1. ovog člana, kojim se utvrđuju i mere zaštite na radu pri svakoj radnoj operaciji, izrađuje u skladu sa upustvom proizvođača dizalice.

Odredbama člana 3. Pravilnika o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline („Službeni glasnik RS“, broj 94/2006, 108/2006 - ispr, 114/2014 i 102/2015) propisano je koja oprema za rad podleže preventivnim i periodičnim pregledima i proverama u smislu ovog pravilnika i to tačkom 1) ovog člana dizalica i uređaj nosivosti od 0,5 tona i više, kao i privremeno postavljena konzolna dizalica i vitilo nosivosti od 0,5 tone i više, na mehanizovani pogon, koji služe za dizanje, spuštanje i prenošenje tereta pomoću čeličnog ili drugog užeta, lanca, hidraulika i drugo, a tačkom 12) ovog člana oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije i alati) za koju je poslodavac aktom o proceni rizika utvrdio da se na njoj vrše preventivni i periodični pregledi i provere. Odredbom člana 7. stav 1. istog Pravilnika propisano je da se preventivni pregledi i provere opreme za rad obavljaju pre početka korišćenja, odnosno pre davanja na upotrebu zaposlenima, posle rekonstrukcije ili havarije, kao i pre početka rada na novom mestu rada, ako je oprema premeštena sa jednog na drugo mesto.

Imajući u vidu napred citirane zakonske propise o obavezama poslodavca pri izvođenju građevinskih radova, te imajući pri tome u vidu da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je poslodavac pri izvođenju konkretnih građevinskih radova bilo preduzeće „... gradnja“, to je, po oceni ovoga suda, okrivljeni AA, kao vlasnik i direktor preduzeća „... gradnja“, u konkretnom slučaju odgovorno lice za preduzimanje mera zaštite na radu u smislu odredbi člana 24. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, članova 195. i 197. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova i članova 3. i 7. Pravilnika o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline, a ne ostali poslodavci kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Stoga se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne presude (okrivljeni kao odgovorno lice u preduzeću „... gradnja“ doo koje je izvodilo građevinske radove na gradilištu nije postupio po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu predviđenim napred navedenim odredbama i time izazvao opasnost za život ljudi, usled čega je nastupila smrt jednog lica) stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Naime, kako je prema izreci pravnosnažne presude preduzeće „... gradnja“ d.o.o. bilo izvođač građevinskih radova na spornom gradilištu, a saglasno Sporazumu od 21.04.2011.godine zaključenim sa preduzećem „... Montaža“ a.d kao naručiocem posla, a prema kom sporazumu je između ostalog predviđeno da je „... gradnja“ odgovorna za ispravnost opreme, mašina i alata, čime su obaveze iz oblasti bezbednosti na radu prenete na „... gradnju“, te kako se nesreća dogodila u radnom prostoru „... gradnja“ prilikom angažovanja građevinske mašine - autodizalice koju je „... gradnja“ angažovala i koja nije imala nalaz da je ispravna za rad, to u konkretnom slučaju, shodno napred citiranim zakonskim propisima, proizilazi da je preduzeće „... gradnja“ d.o.o, odnosno okrivljeni kao njegov vlasnik i direktor odgovoran za ispravnost opreme, mašina i alata, odnosno za ispravnost predmetne autodizalice kao lice koje je isto iznajmilo i koristilo kritičnom prilikom, a ne vlasnik predmetne autodizalice ili glavni izvođač - investitor radova.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističe da kako je za preduzimanje mera zaštite na radu u privrednom subjektu „... gradnja“ d.o.o. Beograd zaduženo lice DD koji je bio prisutan na gradilištu kritičnom prilikom, to bi po stavu branioca ovo lice u smislu člana 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu eventualno moglo biti odgovorno lice za nepreduzimanje mera zaštite na radu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Odredbom člana 9. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da se poslodavac ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se okrivljeni AA određivanjem - imenovanjem DD kao lica za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu u privrednom subjektu „... gradnja“ d.o.o. Beograd, čiji je vlasnik i direktor, ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu, a kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mirka Stefanovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić