Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.Ć. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje su, prema navodima zahteva, učinjene pogrešnom primenom Krivičnog zakonika, jer je u konkretnom slučaju, s obzirom na činjenice iznete u zahtevu za ponavljanje postupka, trebalo primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ne zakon koji je bio na snazi u vreme izricanja presude, na osnovu člana 5. stav 2. KZ, te da je pravilnom primenom krivičnog zakona trebalo da optužba bude odbijena i zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka od 13.10.2015. godine usvojen, pošto je stvar već pravnosnažno presuđena. Takođe, branilac okrivljenog ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP time što je pobijano prvostepeno rešenje doneto na osnovu dokaza koji se ne mogu primeniti, jer su bitne činjenice i dokazi izneti u zahtevu okrivljenog za ponavljanje postupka od 13.10.2015. godine, potpuno novi u odnosu na prethodne zahteve od 19.05.2014. godine i od 12.08.2014. godine i da je na taj način doneta nezakonita odluka o odbacivanju zahteva za ponavljanje krivičnog postupka primenom člana 475. stav 1. tačka 5) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izloženih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog proizilazi da se istim ne ukazuje na povrede zakona (iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP) učinjene pobijanim pravnosnažnim rešenjima kojima je odbačen zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka ili u postupcima koji su prethodili njihovom donošenju, već na povrede zakona u pravnosnažno okončanom redovnom krivičnom postupku protiv okrivljenog i pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.381/12 od 14.04.2014. godine donesenoj u tom postupku, a protiv kojih ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti nije ni podnet. Pozivajući se na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti u suštini osporava činjenična utvrđenja u pobijanim pravnosnažnim rešenjima od značaja za ocenu o postojanju zakonskih uslova za odbacivanje zahteva okrivljenog za ponavljanje postupka u smislu, člana 475. stav 1. tačka 5) ZKP, a što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, ocenivši zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.Ć. kao nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.