Viši sud u Novom Sadu, presudom Kž1 214/16 od 22.11.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata Borislava Baroša i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu K-1194/2015 od 22.04.2016. godine, potvrdio.

Branilac okr. AA, adv. Borislav Baroš, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da pravnosnažnu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz navoda u obrazloženju zahteva, da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu sa blanketnom dispozicijom, a da dispozitiv optuženog akta, kao i izreka i obrazloženje pobijane prvostepene presude, ne sadrže određenje koji konkretno materijalnopravni propis je povređen inkriminisanim radnjama okrivljenog i koja je konkretno ovlašćenja i u kom obimu okrivljeni kao odgovorno lice-direktor preduzeća grubo povredio u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom i samim tim, da ne sadrže sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, proizilazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

U činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom pobijane prvostepene presude, saglasnom opisu u optužnom aktu, jasno, određeno i detaljno su navedene radnje okrivljenog kao odgovornog lica-direktora preduzeća JD „VV“ i zastupnika tog privrednog subjekta u poslovnom odnosu sa ošt. BB, koje se sastoje u lažnom predstavljanju oštećenom da će navedeno preduzeće ispuniti svoje obaveze u slučaju zaključenja ugovora sa oštećenim o zameni nepokretnosti i time navođenju oštećenog da taj ugovor zaključi, odnosno i da će ispuniti obaveze iz aneksa ugovora zaključenog 22.08.2011. godine, nakon što je preduzeće JD „VV“ stupilo u posed nepokretnosti oštećenog (porodična stambena zgrada na označenoj parceli), u delu koji se odnosi na isplatu iznosa od 42.000 evra i s tim u vezi ustanovljavanja založnog prava u korist oštećenog na pomenutoj nepokretnosti kao garancije isplate navedenog novčanog iznosa, koje obaveze nisu ispunjene jer je okrivljeni i pre zaključenja aneksa ugovora sa oštećenim pomenutu nepokretnost otuđio trećem licu (zamenio za drugu nepokretnost), a račun preduzeća okrivljenog je i pre zaključenja aneksa ugovora, odnosno od 08.07.2011. godine bio u neprekidnoj blokadi.

U ovako opisanom postupanju okrivljenog, koje je suprotno dobrim poslovnim običajima i zakonom propisanim opštim načelima pravnog prometa i poslovanja privrednog subjekta, prilikom zasnivanja ugovornih odnosa i u pogledu dužnosti ispunjenja obaveza proizašlih iz tih odnosa i predstavlja grubu povredu ovlašćenja koja okrivljeni ima kao odgovorno lice-direktor preduzeća, u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom prilikom zasnivanja poslovnih (ugovornih) odnosa, stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) ZKP, za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom pravilno oglašen krivim. Stoga su neprihvatljivi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o nepostojanju krivičnog dela u radnjama okrivljenog i samo zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalnopravni propis prekršen tim radnjama.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                          Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić