Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-981/19 od 26.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljnih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Subotici 5K.284/14 od 12.06.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zvezdan Živanov, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-981/19 od 26.11.2019. godine, usvoji žalbu branioca okrivljenih AA i BB i okrivljene oslobodi od optužbe ili optužbu odbaci.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, advokata Zvezdana Živanova je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2), člana 439. tačka 3) u vezi člana 54. stav 3. i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona, jer su osuđeni za krivično delo koje od 01.03.2018. godine više ne postoji kao takvo u našem pozitivnom zakonodavstvu. Iz činjeničnog opisa, odnosno izreke prvostepene odluke proizilazi da se može raditi samo o krivičnom delu prevara u privrednom poslovanju iz člana 223. KZ, a ne o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. KZ, kako se to navodi u pobijanim presudama. Krivično delo iz člana 223. KZ nije pre učinjenog navodnog krivičnog dela postojalo kao takvo, odnosno nije bilo zakonom određeno kao krivično delo, a u isto vreme došlo je i do dekriminalizacije krivičnog dela iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ koji je važio do 01.03.2018. godine. Primenom člana 1. KZ optužba protiv osuđenih lica je trebala da bude odbačena.

Iznete navode navode branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ. Dana 01.03.2018. godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/16 od 24.11.2016. godine), kojim je u glavi XXII Krivičnog zakonika, koji se odnosi na krivična dela protiv privrede, izmenjena tako da ista više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda takvom izmenom, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ nije po automatizmu dekriminalizovana donošenjem Zakona o izmenama i dopunama KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine), s obzirom na to da su, u zakonskom opisu bitna obeležja tog krivičnog dela sada sadržana u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. KZ, jer je radnja „gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom od strane odgovornog lica na način kako je to opisano radnjom izvršenja dela“ u konkretnom slučaju, sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica budući da sama gruba povreda ovlašćenja ima karakter i „prekoračenja ovlašćenja“ (u čemu se sastoji jedna od više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ). Na opisani način zadržan je pravni kontinuitet inkriminacije, u pogledu navedenog oblika radnje izvršenja dela.

Imajući u vidu obavezu suda da, u smislu odredbe člana 5. stav 2. KZ primeni najblaži zakon za učinioca, ako je nakon izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a to je odredba člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ za koje je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina, dok je odredbom člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, zbog čega su radnje okrivljenih pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ.

Po oceni ovoga suda, opisano postupanje okrivljenih je suprotno dobrim poslovnim običajima i zakonom propisanim opštim načelima pravnog prometa i poslovanja privrednih subjekata i predstavlja grubu povredu ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom preduzeća, te stoga opisane radnje okrivljenih sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su pobijanim presudama i oglašeni krivim.

Pri tome, odbrana okrivljenog je u žalbi neosnovano isticala navedenu povredu zakona, pa je apelacioni sud u drugostepenoj presudi dao dovoljne i jasne razloge na strani 3 stav dva, pozivajući se na stranu 29 obrazloženja prvostepene presude, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da se visina pribavljene protivpravne imovinske koristi ne može koristiti kao otežavajuća okolnost na strani osuđenih, jer je ona kao takva već predviđena u smislu teže ili lakše kvalifikacije krivičnog dela pa samim tim predstavlja elemenat krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branioca okrivljenih ukazuje da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) KZ, jer je kao otežavajuće okolnosti cenio visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi.

Naime, odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ova okolnost, koju je sud cenio kao otežavajuću na strani okrivljenih-visina pribavljene protivpravne imovinske koristi ne predstavlja okolnost koja čini obeležje krivičnog dela u pitanju, obzirom da je za postojanje krivičnog dela iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim kao kvalifikatorna okolnost predviđena pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, a kako su okrivljeni pribavili višestruko veću imovinsku korist od iznosa koji je potreban za postojanje dela po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama prilikom odmeravanja kazne okrivljenima, sud je pravilno primenio odredbu člana 54. KZ, dakle i nije cenio okolnost koje predstavlja obeležja krivičnog dela u pitanju.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenih da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) KZ.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da su pobijanim presudama sudovi prekoračili optužbu tako što su mimo optuženog predloga OJT Subotica, u kojem se kao vreme izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenih određuje period od 01.04.2008. godine do 30.11.2008. godine, okrivljene oglasili krivim za navodne radnje izvršenja tokom 2009. i 2010. godine, a koje, kao što se vidi iz izreke prvostepene presude nisu bile vremenski obuhvaćene optužnim aktom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da je nakon izvršenog uvida u spise predmeta utvrđeno da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Subotici KTO 173//14 (KT 633/11) od 18.06.2014. godine, koji je poslednji put preciziran na glavnom pretresu dana 04.06.2019. godine vreme, mesto, kao i način izvršenja krivičnog dela koje je okrivljeniam stavljeno na teret, isto kao i izreka prvostepene presude kako u pogledu vremena, mesta, tako i načina izvršenja krivičnog dela za koje su pravnosnažno osuđeni pobijanim presudama.

Iz iznetih navoda neosnovani su navodi branioca okrivljenih kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, u preostalom delu zahteva, branilac okrivljenih numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje navodima da se u konkretnom slučaju, postavlja pitanje koja je to preduzeta radnja od strane okrivljenih, koja predstavlja konkretnu radnju izvršenja krivičnog dela, odnosno kako su okrivljeni kao odgovorna lica pribavili korist i oštetili oštećena preduzeća; da kada se uzmu u obzir iskazi svedoka VV, GG, DD, ĐĐ i predstavnika EE d.o.o. ne postoji nikakva naznaka neke preduzete radnje u cilju neplaćanja oštećenom od strane okrivljenih; da se utvrđuje da je VV taj koji nije dozvolio da se taj dug izmiri zbog angažovanja Agencije za naplatu dugova od strane EE d.o.o. Ukazujući na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje branilac iznosi i kompletnu analizu nalaza o izvršenom dopunskom ekonomsko- finansijskom veštačenju i navodi da je sud bio dužan da precizno utvrdi datume kada se ŽŽ d.o.o. naplatila od povezanih pravnih lica, shodno nalazu o izvršenom dopunskom ekonomsko-finansijskom veštačenju. Na opisani način branilac iznosi svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama.

Pored navedenog, branilac, iako formalno numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, istu obrazlaže navodima da radnja izvršenja krivičnog dela mora biti opisana u izreci presude i individualizovana u odnosu na potencijalnog izvršioca krivičnog dela, tim pre što pored okrivljenih postoje još dva odgovorna lica u inkriminisanom periodu, od kojih je jedan generalni menadžer i izvršni direktor, te da je u izreci bilo neophodno navesti ovlašćenja, koja su kao odgovorna lica imala i njihovo korišćenje ili nekorišćenje od strane istih kada je konkretna situacija u pitanju, odnosno navesti koje su to konkretne radnje izvršenja krivičnog dela. Na opisani način, iako formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac iznetim navodima ukazuje na nerazumljivost izreke, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP nisu zakonom dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Zvedana Živanova odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić