Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 555/19 od 20.11.2019. godine, delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog pa je prvostepena presuda preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenom, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 2 godine ne učini novo krivično delo, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom odbačena je kao nedozvoljena žalba punomoćnika oštećene BB izjavljena protiv prvostepene presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dodik, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo;

-branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Radovanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da navedene odluke ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Radovanović u zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo, sa obrazloženjem da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude nema zakonskih obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer ne postoji namera, niti lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica u cilju izazivanja ili održavanja zablude kod oštećene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, izreka prvostepene presude sadrži sve činjenične okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se odnose na radnju izvršenja kao objektivno obeležje dela koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u navođenju oštećene da na štetu svoje imovine zaključi ugovor o kupoprodaji i izvrši svoju ugovornu obavezu dovođenjem u zabludu oštećene lažnim prikazivanjem činjenica da će joj robu platiti u ugovornom roku, iako nije imao nameru da to učini s obzirom na to da je oštećenoj uz zaključeni ugovor predao i založnu izjavu u kojoj je naveo da se iz nepokretnosti označene u izjavi može naplatiti ugovorno potraživanje, iako je u tom trenutku znao da nije zemljišno- knjižni vlasnik navedene nepokretnosti, tako i one koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu a odnose se na postojanje uračunljivosti i umišljaja koji je obuhvatao svest okrivljenog o zabranjenosti dela, kao i prevarnu nameru.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Radovanovića pravnosnažna presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva da je pogrešan stav nižestepenih sudova da okrivljeni nije imao nameru da plati robu iz ugovora, jer je davanje sredstva obezbeđenja-založne izjave overene na dan zaključenja ugovora, prema navodima zahteva, jasan dokaz o postupanju okrivljenog u cilju ispunjenja preuzete ugovorne obaveze, imajući u vidu da je i sama oštećena učestvovala u sačinjavanju založne izjave, tako da u pogledu činjenica navedenih u istoj ona nije ni mogla biti dovedena u zabludu, po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima ceni izvedene dokaze u toku postupka iznoseći svoje činjenične zaključke vezano za postojanje prevarne namere kod okrivljenog čime pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Radovanović u zahtevu navodi i to da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode branioca okrivljenog kojima je ukazivano da je u sastavljanju založne izjave učestovala oštećena, tako da je sa istom morala biti upoznata, odnosno nije imao u vidu odredbe materijalnog prava na koje se ukazivalo u žalbi branioca okrivljenog, a koje se odnose na postupak upisa prava svojine i upisa hipotekarnog prava prema odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, koje su od uticaja na ocenu postojanja obeležja krivičnog dela, kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP učinjenu od strane drugostepenog suda.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog koji okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Radovanovića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dodik u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ukazivanjem da okrivljeni nije imao prevarnu nameru, jer je oštećenoj prilikom zaključenja ugovora o kupovini 8 hiljada boca vina stavio hipoteku na svoje nepokretnosti iz koje je oštećena kasnije i naplatila svoje potraživanje po osnovu navedenog ugovora i da se sledstveno tome u konkretnom slučaju radi o obligaciono pravnom odnosu, a ne o krivičnom delu.

Iznetim navodima za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dodik iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koje propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke postupku koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Milana Dodika u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dodik kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) i stava 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje i u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dodik se u zahtevu formalno poziva na istaknute povrede zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva nije konkretizovao navedene povrede, odnosno nije ukazao koje su to okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (član 438. stav 1. tačka 1) ZKP), na koji način je presudom optužba prekoračena (član 438. stav 1. tačka 9) ZKP), koji su to nezakoniti dokazi na kojima se pobijana pravnosnažna presuda zasniva (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP), koji zakon je pogrešno primenjen u konkretnom slučaju (član 439. tačka 2) ZKP), odnosno koja zakonska ovlašćenja je sud prekoračio odlukom o krivičnoj sankciji (član 439. tačka 3) ZKP).

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodnio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Milana Dodika u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić