Branilac osuđenog M.A., advokat M.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, Prvom osnovnom sudu u Beogradu, dana 21.06.2013. godine, što proizilazi iz prijemnog pečata Prvog osnovnog suda u Beogradu pozivajući se na odredbu člana 482. do 486. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 608. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 121/2012), propisano je da se Zakonik primenjuje od 01. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15.01.2012. godine, dok je odredbom člana 607. istog Zakonika određeno da danom početka njegove primene prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 58/04 ....76/10).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te odredbu člana 604. stav 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, to je Vrhovni kasacioni sud, ceneći i činjenicu da je branilac osuđenog M.A. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 21.06.2013. godine, dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjivao do 01.10.2013. godine.

Odredbom člana 419. tog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 58/04...76/10), propisano je da protiv pravnosnažnih sudskih odluka i protiv sudskog postupka koji je prethodio tim pravnosnažnim odlukama, nadležni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je povređen zakon. Odredbom člana 421. istog Zakonika, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže javni tužilac određen zakonom, dakle Republički javni tužilac, shodno odredbi člana 29. stav 1. i stav 2. tačka 1. Zakona o javnom tužilaštvu.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba jasno proizilazi da je ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti do 01.10.2013. godine pripadalo isključivo javnom tužiocu kao državnom organu, dok ovo ovlašćenje drugi procesni subjekti nisu imali (osim u posebnim postupcima po zahtevu Javnog tužilaštva posebne nadležnosti), već su jedino imali mogućnost da nadležnom javnom tužiocu podnesu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu koje je nadležni javni tužilac odlučivao da li ima mesta podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti ili ne.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je branilac osuđenog M.A. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu dana 21.06.2013. godine, dakle kada po važećem zakonu, nije imao ovlašćenje za

podizanje zahteva, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev branioca osuđenog M.A. nedozvoljen, obzirom da je podnet od strane neovlašćenog lica.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu odredbi člana 419. i 421. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 58/04...76/10), u vezi sa članom 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 121/12), doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.