Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 328/22 od 06.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog AA, advokata Ljubice Silić i presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 189/19 od 22.12.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Ljubica Silić, „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zbog povrede krivičnog zakona“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude ukine u celini ili delimično i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, dok je u prestalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u činjenici da se presuda zasniva na zapisniku o ispitivanju svedoka GG kod Osnovnog javnog tužioca u Loznici od 05.12.2017. godine, a da okrivljeni AA nije bio obavešten o preduzimanju te dokazne radnje kod Osnovnog javnog tužioca, iako je shodno članu 300. ZKP morao biti obavešten o sprovođenju ovih dokaznih radnji, pa je isti dokaz trebalo izdvojiti kao nezakonit.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je dokazna radnja ispitivanje svedoka GG pred Osnovnim javnim tužiocem izvršena dana 05.12.2017. godine, da o tome nije uredno obavešten okrivljeni, već je svedok ispitan bez prisustva okrivljenog suprotno odredbi člana 300. stav 1. Međutim, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog iz spisa predmeta proizilazi da je svedok-oštećeni GG ispitan i na glavnom pretresu održanom dana 14.09.2021. godine, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tužioca, okrivljenog, branioca okrivljenog, advokata Ljubice Silić i ostalih učesnika u postupku, kojom prilikom je ostao u celosti pri svom iskazu koji je dao pred Osnovnim javnim tužiocem u Loznici 05.12.2017. godine, pri čemu je izvesne navode pojasnio, branilac okrivljenog mu je postavljala pitanja, te kako su branilac i okrivljeni imali mogućnosti da u kontaradiktornom postupku svedoku postavljaju pitanja i iznose primedbe na njegov iskaz, što su u konkretnom slučaju i učinili, zapisnikom na glavnom pretresu konvalidiran je formalni propust javnog tužioca prilikom preduzimanja dokazne radnje ispitivanja navedenog svedoka, kada nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP. Iz navedenih razloga, suprotni navodi iz zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branilac je ukazao i da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a koja se ogleda u činjenici da je oštećenom BB dosuđen imovinskopravni zahtev iako je isti putem punomoćnika u završnoj reči postavio imovinskopravni zahtev i naveo da će zahtev ostvariti u parničnom postupku, a sa druge strane ista povreda je učinjena i u odnosu na oštećenog VV kome je dosuđen imovinskopravni zahtev iako ga nije postavio.

Ovakvi navodi iz zahteva su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je oštećeni VV dana 29.03.2019. godine ispitan kod Osnovnog javnog tužioca u Loznici, kojom prilikom je istakao imovinskopravni zahtev i opredelio ga, te je sud pravilno o postavljenom imovinskopravnom zahtevu i odlučio. Pored toga, u pogledu imovinskopravnog zahteva oštećenog BB koji je postavio imovinskopravni zahtev te naveo da će zahtev ostvariti u parničnom postupku, ovaj sud nalazi da dosuđivanjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku nije učinjena povreda zakona na koju se podnetim zahtevom ukazuje. Ovo stoga što u situaciji kada podaci u krivičnom postupku pruže pouzdan osnov sudu za potpuno presuđenje imovinskopravnog zahteva, u smislu člana 258. stav 4. ZKP sud je ovlašćen da isti dosudi, te su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu branilac navodi da je u pobijanim pravnosnažnim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa sud nije utvrdio u kom vremenskom periodu je okrivljeni vršio produženo krivično delo, niti je utvrdio da je GG oštećen radnjama okrivljenog. Branilac osporava činjenicu da se sporno vozilo vodilo na ime GG, da ne postoji ugovor o kupoprodaji između GG i okrivljenog, da izjava koju su kod nadležnog javnog beležnika overili okrivljeni i oštećeni GG se ne može uzeti kao dokaz. Osim toga, branilac ukazuje da je nejasno iz čega sud utvrđuje da okrivljeni nije isplatio kupoprodajnu cenu oštećenom. Branilac u zahtevu navodi i da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika (KZ), jer okrivljeni nije u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi doveo oštećene lažnim prikazivanjem činjenica u zabludu i time ih naveo da na štetu svoje imovine nešto učine, pri čemu se ne vidi šta su oštećeni to na štetu svoje imovine učinili i uz to vrši i analizu iskaza oštećenog BB.

Napred iznetim navodima kojima branilac daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i osporava činjenično stanje koje je sud utvrdio suštinski se ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je Viši sud u Šapcu održao sednicu veća bez poziva okrivljenog i branioca, a razloge o tome nije obrazložio u donetoj presudi, na koji način je učinio povredu zakona iz člana 447. stav 2. ZKP.

Osim toga, po navodima iz zahteva pobijanim presudama sud je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret bez ijednog dokaza koji potvrđuje da je okrivljeni nekog doveo u zabludu, a odbijanjem predloga odbrane da se saslušaju svedoci DD i ĐĐ učinjena je i povreda zakona iz člana 16. ZKP.

Članom 485. stav 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom –član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), član 438. stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP nije predviđeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona-člana 16., 447. stav 2. ZKP i iz člana 440. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima je odbačen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić