.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 20/2013
27.03.2013. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Nate Mesarović, Anđelke Stanković i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 645/12 od 22.02.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K. broj 66/11 od 25.11.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 6/12 od 20.03.2012. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. ZKP, dana 27.03.2013. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. broj 645/12 od 22.02.2013. godine podignut protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K. 66/11 od 25.11.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6/12 od 20.03.2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu K. 66/11 od 25.11.2011. godine okrivljeni S.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Na osnovu člana 86. KZ okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „C“ i „E“ kategorije u trajanju od šest meseci računajući od dana pravnosnažnosti presude, te je istovremeno određeno da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora neće uračunati u vreme trajanja izrečene mere bezbednosti. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 27.405,00 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara kao i da oštećenom S.S. na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 122.125,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni S.S. je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinsko- pravnog zahteva. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6/12 od 20.03.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.M. i prvostepena presuda je potvrđena. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da je ovim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, te da zatim donese presudu kojom će ukinuti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP u odsustvu obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. U zahtevu se ističe da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su osnov za primenu materijalnog prava, ukazujući da je prvostepeni sud samo na strani 11 stav jedan obrazloženja presude naveo da je okrivljeni postupao suprotno članu 41. ZOBS na putevima i da je sa eventualnim umišljajem izvršio navedenu povredu zakona, a da pri tom nije dao objašnjenje za svoje gledište da iz načina povrede člana 41. ZOBS i člana 14. tačka 22. Pravilnika o saobraćajnim znakovima proizlazi da je okrivljeni bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao. Prema navodima zahteva i drugostepeni sud je na štetu okrivljenog povredio odredbu člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP jer nije otklonio povredu zakona učinjenu prvostepenom presudom. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer prvostepena presuda, nasuprot iznetim navodima zahteva, sadrži razloge o odlučnim činjenicama, koji razlozi su i opredelili sud u vezi iznetog zaključka da je okrivljeni načinivši citirane propuste u vožnji postupao sa eventualnim umišljajem u pogledu ugrožavanja javnog saobraćaja. U tom smislu, prvostepeni sud je dao razloge o ovim odlučnim činjenicama koje su od značaja za postojanje krivičnog dela u pitanju i krivice okrivljenog, pa se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe suprotno.
Naime, u prvostepenoj presudi na strani 6 stav 2 obrazloženja, kod analize odbrane okrivljenog, dati su razlozi zbog čega prvostepeni sud nalazi da je okrivljeni u odnosu na osnovno delo postupao sa eventualnim umišljajem, navodeći da je okrivljeni bio svestan da kršenjem saobraćajnih propisa iz čl. 133. st.2. ZOBS-a, čl. 14. tačka 22. Pravilnika o saobraćajnim znakovima i čl. 41. st.2 ZOBS-a može da ugrozi javni saobraćaj i da time dovodi u opasnost život i telo ljudi, na koju zabranjenu posledicu je pristao.U vezi s tim, prvostepeni sud je u ovom delu obrazloženja izneo razloge u pogledu okolnosti koje su ga opredelile za zaključak da je okrivljeni načinivši napred citirane propuste u vožnji pristao na ugrožavanje javnog saobraćaja jer je bio svestan da dovodi u opasnost život ili telo ljudi na šta je i pristao, te da je na taj način postupao sa eventualnim umišljajem, i u tom smislu dao sledeće razloge: da je okrivljeni upravljao skupom vozila – teretnim vozilom sa prikolicom težine preko 10 tona Smederevskom ulicom iako je bio svestan da je to izričito zabranjeno, jer je na ulazu u ovu ulicu bio postavljen znak „zabrana kretanja vozila preko 10 tona“, da su se navedenom ulicom kretali pešaci sa obe strane, da se radi o uskoj ulici nedovoljno širokog kolovoza, te da je okrivljeni imajući u vidu gabarit vozila mogao biti svestan da će upravljajući svojim vozilom dovesti u opasnost pomenute pešake u smislu mogućnosti nastanka saobraćajne nezgode, na šta je i pristao. Činjenica je da je prvostepeni sud i na strani 11 obrazloženja presude izneo razloge zbog čega nalazi da je okrivljeni sa eventualnim umišljajem prekršio i odredbu člana 41. stav 2. ZOBS-a na putevima koja predstavlja jedan od uzroka saobraćajne nezgode u konkretnom slučaju, međutim, ovaj deo obrazloženja presude se ne može posmatrati izolovano od dela obrazloženja na strani 6 stav 2, gde su dati razlozi o ostalim povredama saobraćajnih propisa iz člana 133. stav 2. ZOBS-a i člana 14. tačka 22. Pravilnika o saobraćajnim znakovima, koji propusti u vožnji su prethodili i u direktnoj su vezi sa postupanjem okrivljenog suprotno odredbi člana 41. stav 2. ZOBS-a, što sve skupa predstavlja neraskidivu celinu u pogledu okolnosti nastanka saobraćajne nezgode, te stoga iznete razloge o odlučnim činjenicama na strani 6 stav dva i 11 obrazloženja, treba tako i posmatrati. Prema tome, postupajući na opisan način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, što je zaključio i drugostepeni sud ispitujući prvostepenu presudu po službenoj dužnosti pored ostalog i u pogledu postojanja navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Samim tim, potvrđujući prvostepenu presudu, drugostepeni sud je pravilno primenio krivično procesni zakon – odredbu člana 388. ZKP, pa se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe da je i drugostepeni sud na štetu okrivljenog učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP. Nalazeći iz iznetih razloga da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
