Istim rešenjem, na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, u vezi člana 79. ZM i člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, maloletnom, sada punoletnom AA dosuđeni su troškovi postupka na ime nagrade za sastav žalbe, koju je izjavio njegov branilac – advokat Boško Talančevski u predmetu tog suda Km br.74/22, u ukupnom iznosu od 67.500,00 dinara i određeno da ovi troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, a računovodstvu suda je naloženo da se u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja navedeni iznos isplati advokatu Bošku Talančevskom.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog, sada punoletnog AA - advokat Boško Talančevski, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će dosuditi troškove krivičnog postupka u iznosu od 2.353.500,00 dinara, uvećane za troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 135.000,00 dinara, odnosno da pored već dosuđenih 1.062.000,00 dinara dosudi i iznos od 1.426.500,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca maloletnog, sada punoletnog AA - advokata Boška Talančevskog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog, sada punoletnog AA - advokata Boška Talančevskog nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i s tim u vezi ističe da je sud, donoseći pobijana rešenja, propustio da primeni član 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, usled čega je doneo nepravilnu odluku o troškovima postupka. Prema navodima zahteva, sudovi su bili dužni da primene Tarifu koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima postupka, odnosno Advokatsku tarifu koja je važila u vreme donošenja prvostepenog rešenja, dana 20.10.2023. godine, obzirom da je nakon podnošenja zahteva za naknadu troškova na snagu stupila nova Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (dana 03.06.2023. godine), a ne da odbije zahtev za naknadu troškova uz obrazloženje da je prvobitni troškovnik, koji je blagovremeno podnet, bio u skladu sa Advokatskom tarifom koja je bila na snazi u vreme podnošenja troškovnika.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Km br.74/2022 od 12.10.2022. godine, kojim je prema maloletnom AA izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva doneta odluka o troškovima postupka, jer je određeno da ovi troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, a koje je postalo pravnosnažno 19.04.2023. godine (donošenjem rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 br.14/23), dakle da je odluka o troškovima postupka doneta pre stupanja na snagu nove Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, to Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak iznet u pobijanim rešenjima - da maloletnom, sada punoletnom AA na ime angažovanja branioca – advokata Boška Talančevskog, na ime obavljenih procesnih radnji pripadaju troškovi krivičnog postupka po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima i u visini koju je sam branilac opredelio u podnetom troškovniku od 10.05.2023. godine, bez obzira na to kada je doneta odluka o visini ovih troškova.

Pravilan je i zaključak nižestepenog suda – da naknadno podnete troškovnike branioca (od 17.07.2023. godine i 25.07.2023. godine) odbaci kao nedozvoljene, nalazeći da se u istom postupku ne može više puta doneti odluka o obavezi naknade troškova u odnosu na iste preduzete procesne radnje.

Sa svega izloženog, Vrhovni sud nalazi da nižestepenim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju branilac neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

U preostalom delu zahteva branilac maloletnog, sada punoletnog AA - advokat Boško Talančevski iznosi sumnju da li je pravilno utvrđena visina iznosa troškova, obzirom da je nižestepenim rešenjima odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu troškova na ime preduzetih poseta branioca i razgovora sa maloletnikom u pritvoru dana 15.06.2022. godine, dana 29.06.2022. godine i dana 15.07.2022. godine, uz obrazloženje da ove radnje nisu bile nužan trošak i da su bile suvišne i nepotrebne, a kojim navodima u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje ovih navoda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić