Istom presudom okrivljeni je obavezan da Osnovnom sudu u Kragujevcu na ime paušala plati iznos od 5.000,0 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 150.324,05 dinara, te oštećenoj BB na ime zastupanja od strane punomoćnika iznos od 49.500,00 dinara, sve u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima krivičnog postupka sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Kargujevcu Kž1 497/24 od 31.12.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca OJT u Kragujevcu preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 669/24 od 17.09.2024. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je shodno odredbi člana 60. i 67. Krivičnog zakonika, zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom i opozvana uslovna osuda izrečena okrivljenom AA presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 878/23 od 12.01.2024. godine, pravnosnažna dana 11.06.2024. godine, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je tom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora, pa je kazna iz te presude, u trajanju od 10 (deset) meseci uzeta kao utvrđena, i okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, u zavodu za izdržavanje krivičnih sankcija, dok su, žalba javnog tužioca u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenog, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Matija Milošević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će navesti da se okrivljeni oslobađa zbog krivičnog dela iz člana 340a Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, međutim iz navoda iznetih u obrazloženju zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. U vezi sa tim branilac ukazuje da sud nije odlučio o krivičnom delu kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti iz člana 340a Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom optužnim aktom OJT u Kragujevcu Kto 528/24 od 27.08.2024. godine takođe stavljeno na teret, pa je nejasno da li je okrivljeni osuđen i zbog tog krivičnog dela ili je za to delo oslobođen od optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, pravnosnažnom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. Ovo stoga, što sud, radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika i krivičnog dela kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti iz člana 340a Krivičnog zakonika, koja su okrivljenom optužnim aktom OJT u Kragujevcu Kto 528/24 od 27.08.2024. godine stavljena na teret, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika, na šta je, obzirom da nije vezan pravnom kvalifikacijom iz optužnog akta javnog tužioca, ovlašćen shodno odredbi člana 420. stav2. ZKP. Pri tome, iz činjeničnog opisa navedenog u izreci presude, utvrđuje se da isti obuhvata radnje izvršenja oba krivična dela, za koje radnje je sud pravilno ocenio da se radi o prividnom idealnom sticaju, imajući u vidu da je način izvršenja identičan za oba krivična dela i da je lakše krivično delo, u ovom slučaju krivično delo iz člana 340a Krivičnog zakonika konzumirano u teže krivično delo – iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika, za koje ga je i oglasio krivim pravnosnažnom presudom, pa kako je branilac okrivljenog, iste navode isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na stranama 3., 4., 5.i 6., obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge, to navedene razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković