Na osnovu člana 258. oštećenom DOO „Manastir“ Kovilj u celini je dosuđen imovinskopravni zahtev u ukupnom iznosu od 5.930.576,42 dinara, a okrivljena je obavezana da oštećenom u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude isplati dosuđeni iznos, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 262. stav 1. i 2. ZKP i člana 264. stav 4. ZKP, okrivljena je obavezana da oštećenom DOO „Manastir“ Kovilj, naknadi troškove krivičnog postupka koji se odnose na nagradu i troškove zastupanja punomoćnika oštećenog – advokata Dejana Gvožđana, u iznosu koji će biti opredeljen posebnim rešenjem, nakon pravnosnažnosti presude, te da delimično naknadi ostale troškove krivičnog postupka u iznosu od 219.125,00 dinara, koji se odnosi na troškove ekonomsko – finansijskog veštačenja, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oslobođena plaćanja paušalnog iznosa i preostalog dela troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.575/22 od 27.10.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.118/19 od 17.03.2022. godine preinačena je samo u pogledu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivičnopravne radnje okrivljene, opisane u izreci prvostepene presude, zbog kojih je oglašena krivom, pravno kvalifikovao kao krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dok su žalba branioca okrivljene u prestalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Olivera Budakov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok u ostalom delu – u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, nema zakonom pripisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati – na nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomske struke Katarine Fedoš Nemeš, koji je prema stavu branioca „pribavljen u gruboj suprotnosti sa odredbama ZKP“, jer je prvostepeni sud usvojio dokazni predlog punomoćnika oštećenog da se odredi novo veštačenje na okolnost povezanosti preduzeća DOO „Pangas“, DOO „Bemeks“ i DOO „Slovchem“ sa Manastirom Kovilj, pri čemu nije omogućio strankama i braniocu da se o tom predlogu prethodno izjasne (član 350. stav 4. ZKP). Prema stavu branioca, sud je određivanjem ovog veštačenja učinio povrede odredaba članova 15. i 16. ZKP „jer se dokazi izvode na predlog stranaka“, a njihovih predloga u pogledu veštačenja nije bilo, uz zaključak da u situaciji kada nije predloženo veštačenje ni od strane tužioca, ni od strane branioca, sud ne može dati nalog za izvođenje dokaza.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Ovo stoga što je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost, odnosno ovlašćenje, da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ukoliko oceni su izvedi dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj. U konkretnoj situaciji, prvostepeni sud je postupio po nalogu Apelacionog suda u Novom Sadu, nakon ukidanja prvostepene odluke, kako bi se se razjasnile sve sporne činjenice na okolnost povezanosti preduzeća DOO „Pangas“, DOO „Bemeks“ i DOO „Slovchem“ sa Manastirom Kovilj, te je naredio novo ekonomsko veštačenje, za koje odredio veštaka ekonomske struke Katarinu Fedoš Nemeš. Ovakvo postupanje prvostepenog suda u svemu je u skladu sa odredbom člana 15. stav 4. ZKP, te se na ovom dokazu – nalazu i mišljenju sudskog veštaka Katarine Fedoš Nemeš može zasnovati presuda. Stoga su navodi branioca okrivljene, u delu u kojem se ističe da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Isti zahtev u preostalom delu, kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, odbačen je jer nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljene u uvodu zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi na koji način je u konkretnom slučaju učinjena ova povreda zakona, već s tim u vezi ističe da je oštećeni postavio imovinskopravni zahtev na osnovu napred navedenog nezakonitog dokaza, a zbog čega je prema stavu branioca odluka o njemu zasnovana na „plodovima zatrovanog drveta“. Nadalje u zahtevu se ukazuje i da pobijanom pravnosnažnom presudom nije doneta odluka o postavljenom imovinskopravnom zahtevu DOO „Pangas“ koji je u postupku učestvovao u svojstvu oštećenog.

Kako, dakle, branilac ne navodi konkretno koja zakonska odredba je povređena prilikom donošenja odluke o imovinskopravnom zahtevu, imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu zaštitu zakonitosti vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, kako je izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje navode zahteva, to je predmetni zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić