U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radiše Trifunovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br. 149/2022 od 17.12.2023. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 29/24 od 04.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radiše Trifunovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br. 149/2022 od 17.12.2023. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 29/24 od 04.04.2024. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br. 149/2022 od 17.12.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 29/24 od 04.04.2024. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Radiše Trifunovića i presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br. 149/2022 od 17.12.2023. godine preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Požarevcu okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Radiša Trifunović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe, dosudi tražene troškove postupka i, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA - advokat Radiša Trifunović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je kod sudije Miroslava Lukića postojalo predubeđenje u ovom krivičnom postupku, obzirom da je koristio dokaze iz drugog predmeta (NP 57/2021 Osnovnog suda u Velikom Gradištu), koji je prethodio ovom krivičnom postupku, a koji nisu bili izvedeni na glavnom pretresu. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je sudija Miroslav Lukić u predmetu Osnovnog suda u Velikom Gradištu NP 57/2021 od 29.04.2021. godine na osnovu člana 19. stav 2. i 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici produžio hitnu meru okrivljenom AA privremenog udaljenja i privremene zabrane kontaktiranja oštećene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već samo ukazuje na postojanje okolnosti vezane za postupanje sudije Miroslava Lukića u predmetu Osnovnog suda u Velikom Gradištu NP 57/2021 od 29.04.2021. godine koje, po stavu branioca, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije u prvostepenom postupku, shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti, pa imajući pritom u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odbio kao neosnovane navode zahteva branioca kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Radiša Trifunović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je opis radnje izvršenja krivičnog dela u kojoj je navedeno da je okrivljeni AA naneo povrede oštećenoj u nameri da spreči dalji sukob između nje i oca BB, predstavlja školski primer krajnje nužde, jer je okrivljeni AA postupao u isključivoj nameri da otkloni opasnost koja je pretila njegovom ocu, a kako je to naveo i u svojoj odbrani. Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog ističe i da u opisnom činjeničnom stanju sud nije naveo da je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, iz kojih razloga izostaju i subjektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 20. stav 2. KZ, krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

Iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, primenom nasilja ugrozio spokojstvo i telesni integritet svoje supruge, oštećene VV, kao člana svoje porodice sa kojom živi u istom porodičnom domaćinstvu, na taj način što je u toku vebralne rasprave tangicijalnim prevlačenjem noktima preko tkanine gornjeg garderobnog dela odeće koju je nosila oštećena naneo laku telesnu povredu u vidu tri kosa prugasta međusobno skoro paralelna krvna podliva kože u levom potključno-dojkinom delu promera oko 10h1 cm, a nakon toga pritiskom prstiju šake oštećenoj naneo četiri ovalna krvna podliva na desnoj polovini prednje strane grudnog koša promera oko 2h1 cm i jedan krvni podliv približno kružnog oblika na prednjoj strani leve nadlaktice, a nakon toga odgurnuo od sebe, te je usled pada oštećena glavom udarila u vrata kojom prilikom je zadobila laku telesnu povredu u vidu rane u predelu leve polovine čela veličine 3 cm.

Po nalaženju ovoga suda, iz navedenog činjeničnog opisa radnje izvršenja dela, iz izreke presude ne proizlazi da je okrivljeni radnju preduzeo radi toga da otkloni od svog dobra ili drobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo, u smislu odredbe člana 20. stav 2. KZ. Takođe, iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno su označeni svi subjektivni elementi, pa i oblik vinosti-direktan umišljaj.

Prema tome, u radnjama okrivljenog stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivčinog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1.ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonite dokaze označava obrazac evidentiranja i dokumentovanja nasilja i nalaz i mišljenje veštaka Dragana Ječmenice. Nezakonitost obrasca za evidentiranje i dokumentovanje nasilja, koji je sačinjen od strane doktora Nedeljka Vasića, branilac okrivljenog vidi u činjenici da isti nije potpisan od strane medicinske sestre GG koja je bila prisutna prilikom obavljanja pregleda u Domu zdravlja Veliko Gradište. Odbrana smatra da navedeni obrazac za evidnetiranje nasilja u porodici jeste dokaz u krivičnom postupku i kada se oštećena koristi svojim zakonskim pravom iz člana 94. stav 1. ZKP, ali da u situaciji kada isti nije propisno sastavljen, odnosno nije potpisan od strane svih ovlašćenih lica i kada sam veštak medicinske struke ukazuje da su određene povrede pogrešno navedene u predmetnom obrascu isti predstavlja nezakonit dokaz. Obrazlažući nezakonitost nalaza i mišljenja sudskog veštaka Dragana Ječmenice, odbrana navodi da je isti sačinjen na osnovu predmetnog obrasca, da je veštak imao u vidu celokupne spise predmeta Kt br. 103/21, te da iz citiranih podataka koji su se našli kao uvod nalaza i mišljenja jasno proizlazi da je veštaku bila dostupna izjava oštećene, a kako se ista koristila svojim zakonskim pravom da ne svedoči pre nego što su veštaku dostavljeni spisi navedenog predmeta samo veštačenje je nezakonit dokaz u smislu člana 16. stav 1. ZKP.

Po stavu Vrhovnog suda nalaz i mišljenje sudskog veštaka Dragana Ječmenice ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 16. stav 1. ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Velikom Gradištu izdao naredbu Kt 103/21 od 27.05.2021. godine da se izvrši sudsko medicinsko veštačenje telesnih povreda oštećene VV iz ..., da se isto poverava stalnom sudskom veštaku prof. dr. Ječmenica Draganu iz ... . U označenoj naredbi dat je i precizan zadatak veštačenja. Na osnovu naredbe Osnovnog javnog tužilaštva u Velikom Gradištu Kt 103/21 od 27.05.2021. godine prof. dr. Dragan Ječmenica sudski veštak dao je nalaz i mišljenje koje je dana 05.07.2021. godine primljeno u OJT Veliko Gradište.

Kako je veštačenje obavljeno na osnovu naredbe tužioca, od strane veštaka medicinske struke ovlašćenog za davanje nalaza i mišljenja te vrste, koji je isto dao saglasno pravilima struke u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP, te kako je u potpunosti postupljeno prema naredbi tužilaštva, kao i da nije zasnovano na iskazu oštećene VV, obzirom da je veštak imao u vidu da se oštećena dana 26.05.2025. godine koristila pravom da ne svedoči u ovom postupku, to po oceni Vrhovnog suda ovako sprovedeno veštačenje predstavlja dokaz koji se zasniva na Zakoniku o krivičnom postupku, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva kojima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava – obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja, po stavu Vrhovnog suda, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da branilac osporava dokaznu snagu navedenog dokaza.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440, 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković