Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 924/22 od 07.12.2022. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Smederevu i preinačena presuda Višeg suda u Smederevu K 16/21 od 08.07.2022. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Radislava Maravića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Radislav Maravić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i drugostepenu presudu preinači, tako da okrivljenog AA oglasi krivim za krivično delo iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radislava Maravića je delimično osnovan i to u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u odnosu na povredu postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane pravnosnažne presude, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog, s obzirom na to da je odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, kojom je propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Iz spisa predmeta i pravnosnažne drugostepene presude proizilazi da je drugostepeni sud u pobijanoj presudi utvrdio da je prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije prvostepeni sud propustio da kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog ceni količinu vatrenog oružja i municije koju je okrivljeni neovlašćeno držao iz kog razloga je Apelacioni sud u Beogradu uvaženjem žalbe javnog tužioca, prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljenog za krivično delo iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.

Prema tome, drugostepeni sud je činjenicu da je okrivljeni neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju u većoj količini, što je kvalifikatorna okolnost i obeležje krivičnog dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, okrivljenom cenio i kao otežavajuću okolnost. Pri tom, veća količina oružja, municije ili sredstava je neophodan uslov za postojanje ovog oblika krivičnog dela, a sud nije utvrdio da prelazi meru koja je potrebna za njegovo postojanje. Postupajući na navedeni način drugostepeni sud je povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, koja propisuje zabranu dvostrukog vrednovanja prema kom principu nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta: prvi put od strane zakonodavca, kad je on predviđa kao konstitutivni element krivičnog dela (ili kao kvalifikatornu ili privilegujuću okolnost), a drugi put prilikom odmeravanja kazne. Kako je Apelacioni sud u Beogradu prilikom odmeravanja, odnosno utvrđivanja kazne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ uzeo u obzir i kao otežavajuću, onu okolnost koja je obeležje tog krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i samim tim istu okolnost vrednovao dva puta, to je drugostepenom presudom i to odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog – član 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao delimično osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, koju povredu je otklonio preinačenjem pobijane pravnosnažne drugostepene presude u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog na osnovu odgovarajućih zakonskih odredbi, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom krivičnom postupku, te da je nužna i dovoljna da se njome ostvari svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ kao i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud prekoračio optužbu, na taj način što iako je optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okrivljenom stavljeno na teret da je neovlašćeno držao vatreno oružje, čije držanje građanima nije dozvoljeno i municiju u većoj količini, presudom Višeg suda u Smederevu okrivljeni je oglašen krivim za neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije u većoj količini i to automatske puške i 436 metaka kalibar 7,62mm, od toga 432 municija za pušku kalibra 7,62mm za tzv. običnim zrnom, a 4 metka sa istim kalibrom sa pancirno zapaljivim zrnom koje građani inače ne mogu nabavljati.

Napred izneti navodi branioca okrivljenog od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle između optužbe i presude mora da postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Samim tim, prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti volje okrivljenom, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu KTO 10/21 od 28.10.2021. godine okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ i u činjeničnom opisu dela koje mu je stavljeno na teret navodi se da je „neovlašćeno držao vatreno oružje, čije držanje građanima nije dozvoljeno i municiju u većoj količini...“ navodeći kao oružje čije držanje građanima nije dozvoljeno, jednu poluautomatsku pušku karakteristika označenih u optužnici i 436 metaka.

Potom je sud pribavio nalaz i mišljenje veštaka Zorana Vasovića, koji je pojasnio da je poluatumatska puška vrsta oružja koja pripada arsenalu oružja JNA i da je to oružje koje građani mogu držati i pripada kategoriji „B“, a od 436 metaka pronađenih kod okrivljenog utvrdio je da 432 metka spadaju u municiju koju građani mogu držati ukoliko poseduju oružani list za pušku ovog kalibra, a da su 4 metka sa pancirno zapaljivim zrnom i građani ih inače ne mogu nabavljati.

Viši sud u Smederevu je presudom K 16/21 od 08.07.2022. godine okrivljenog osudio da je „neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju u većoj količini,... bez dozvole nadležnog organa držao jednu poluautomatsku pušku M-76, fabričkog broja ..., kalibra 8h57mm, 436 metaka kalibra 7,62h39mm, od toga 432 municija za pušku kalibra 7,62h39mm za tzv. običnim zrnom, koju vrstu municije građani mogu držati ukoliko poseduju oružani list za pušku ovog kalibra, a 4 metka istog kalibra sa pancirno zapaljivim zrnom koje građani inače ne mogu nabavljati sa ovim tipom zrna...“.

Dakle, prvostepeni sud je nesumnjivo izmenio optužni akt nakon što je pribavio nalaz i mišljenje veštaka Zorana Vasovića, te je upodobio optužni akt utvrđenom činjeničnom stanju i izostavio da se radi o vatrenom oružju čije držanje građanima nije dozvoljeno, te razložio municiju na napred navedeni način, ali s obzirom da se radi o većoj količini municije, to kvalifikatorna okolnost i dalje postoji, a kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, to nije povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, kako se to neosnovano zahtevom ukazuje, o čemu je i drugostepeni sud na strani 3 pasus 2 i 3 drugostepene presude dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić