U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorice Vuković Vasić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K. br. 50/22 od 16.11.2022. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 186/22 od 13.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorice Vuković Vasić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K. br. 50/22 od 16.11.2022. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 186/22 od 13.12.2022. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K. br. 50/22 od 16.11.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, na osnovu člana 191. stav 6. KZ obavezan je okrivljeni da u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti presude omogući izvršenje odluke tog suda P2. br. 133/19 od 18.05.2020. godine, na način kako je to predviđeno navedenom sudskom odlukom i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 186/22 od 13.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K. br. 50/22 od 16.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Zorica Vuković Vasić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i odluči da troškovi krivičnog postupka uvećani na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti padnu na teret budžetskih sredstava ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava izveštaj Centra za socijalni rad ... od 30.11.2020. godine. U vezi sa iznetim, branilac navodi da su umesto neposrednog saslušanja maloletnih oštećenih u svojstvu svedoka, kako je to bilo i predloženo od strane okrivljenog, korišćeni njihovi iskazi dati službenim licima u Centru za socijalni rad u ... i psihologu BB u predmetu Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica Svilajnac I- 164/20 u postupku opservacije, odnosno veštačenja. Navedeni iskazi su, po stavu odbrane, pribavljeni suprotno odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica iz kojih razloga, navedeni izveštaj ne može predstavljati dokaz u krivičnom postupku o odlučnim činjenicama.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani tri, stav tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Naime, po stavu odbrane, u konkretnom slučaju, se radi o delu malog značaja, u smislu člana 18. KZ, imajući u vidu stepen krivice okrivljenog. U vezi sa iznetim, branilac okrivljenog citira odredbe člana 191. stav 3., člana 18. KZ, kao i člana 3. stav 1. Zakona o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta, te navodi da, iako radnje okrivljenog AA opisane u izreci prvostepene presude, sadrže obeležja krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog nije visok, štetne posledice su neznatne i opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivičnih sankcija već će i samo vođenje krivičnog postupka za ovo krivično delo dati rezultate, u smislu generalne i specijalne prevencije.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda izneti zahtevi su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. Krivičnog zakonika, određeno je da „nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja“ (stav 1.) a da je delo „malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije“ (stav 2.) te da se „odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna“ (stav 3.).

U konkretnom slučaju, za krivično delo za koje je okrivljeni AA optužen i osuđen - oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, a imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ. Tako, stepen krivice, u konkretnom slučaju nije „nizak“, što je jedan od prvih uslova, nego je, imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši i to u vidu direktnog umišljaja. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, kako to proizilazi iz spisa predmeta, okrivljeni je onemogućavao izvršenje pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica Svilajnac P2. br. 133/19 od 18.05.2020. godine kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnih lica i to maloletne VV i maloletnog GG sa majkom – oštećenom DD na taj način što u navedenom periodu kao roditelj kome je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom, nijednom nije omogućio oštećenoj DD da kontaktira sa maloletnom decom na način da ih u dogovoreno vreme vikendom i dogovorenoj satnici, kao i tokom školskog raspusta, državnog i verskog praznika dovodi ispred zgrade Centra za socijalni rad radi preuzimanja od strane majke, te je delo samim tim svršeno i za isto je oglašen krivim, pa nema sumnje da su nastupile, svakako znatne, štetne posledice po pasivnog subjekta – maloletna lica, ali i drugog roditelja (majku) koji ima zakonska prava na održavanje ličnih odnosa sa svojom maloletnom decom. Pri tome, pitanje neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica, sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra. Na kraju, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice, intenzitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“, zahtevaju izricanje krivične sankcije, u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ, pa po stavu Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ iz člana 18. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 56. ZKP i člana 154. stav 1. i 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i navodi da prvostepeni sud nije na početku glavnog pretresa odredio status oštećenih i nije im postavio punomoćnika iz reda advokata, iako su isti nesporno imali status oštećenih. Takođe, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da je sud pogrešno cenio nalaz psihologa BB od 29.07.2021. godine dat u predmetu I-164/20, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenog dokaza, te s tim u vezi navodi i da je presuda zasnovana isključivo na izveštaju Centra za socijlani rad u ... od 30.11.2020. godine, te da je sud bio u obavezi da obavi veštačenje preko tima veštaka u sastavu dečiji psihijatar, psiholog i socijalni radnik. Pored iznetog, branilac osporava i postojanje umišljaja okrivljenog, jer smatra da se iz izvedenih dokaza u toku postupka ne može pouzdano zaključiti da je okrivljeni svesno i voljno onemogućavao izvršenje presude. Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 460. ZKP, navodima da drugostepeno veće Višeg suda u Jagodini očigledno nije dalo jasne, dovoljne i ustavno-pravno prihvatljive razloge u pogledu svih činjenica koje su od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Takođe, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP navodima da je odredbom člana 150. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđeno da veće kojim predsedava sudija koji je stekao posebno znanje iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonom, a taksativno nabrojani, između ostalog i zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3), člana 438. stav 1. tačka 3), člana 56, člana 460. i člana 440. ZKP, kao i zbog povrede zakona iz člana 154. stav 1. i 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić