Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 210/2022
16.03.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Biljane Sinanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Pauna Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K 201/2021 od 06.12.2021. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 4/22 od 25.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Pauna Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K 201/2021 od 06.12.2021. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 4/22 od 25.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru K 201/2021 od 06.12.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 4/22 od 25.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Boru K 201/2021 od 06.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Paun Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva kao razlog podnošenja navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na zapisnicima o ispitivanju svedoka – oštećenog BB i svedoka VV sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Boru od 18.02.2020. godine u predmetu KT 34/20. Ovo iz razloga što su zapisnici sačinjeni protivno odredbi člana 300. ZKP, jer javni tužilac nije omogućio okrivljenom i braniocu da prisustvuju ispitivanju svedoka. Pored navedenog, kao nezakonit dokaz ističe i zapisnik o glavnom pretresu sačinjenom pred Osnovnim sudom u Boru dana 24.02.2021. godine u delu gde je izvršeno ispitivanje svedoka – oštećenog BB i svedoka VV koji su izjavili da u svemu ostaju pri iskazu datom pred Osnovnim tužiocem u Boru, na kom saslušanju okrivljenom i braniocu nije bilo omogućeno da prisustvuju jer nisu bili pozvani od strane nadležnog tužioca, a okolnost da su se svedoci na pitanje odbrane delimično izjašnjavali nema uticaja, jer navedeni zapisnik sadrži izjašnjenje da ostaju pri ranije datom iskazu, koje ispitivanje je bilo nezakonito.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 06.12.2021. godine doneto rešenje kojim su iz spisa predmeta izdvojeni iskazi svedoka – oštećenog BB i svedoka VV dati pred Osnovnim javnim tužiocem u Boru 18.02.2020. godine, čijem ispitivanju nije prisustvovao okrivljeni i branilac, jer nisu bili obavešteni od strane postupajućeg tužioca, pa samim tim navedeni zapisnici nisu ni korišćeni prilikom donošenja pravnosnažne presude niti je ista zasnovana na navedenim dokazima, stoga su suprotni navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu od strane Vrhovnog kasacinog suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da su na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Boru dana 24.02.2021. godine ponovo ispitani svedok – oštećeni BB i svedok VV, uz sva zakonom propisana upozorenja, na okolnosti kritičnog događaja koji su u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca detaljno dali iskaze što je uneto u zapisnik i odgovarali su na pitanja branioca, okrivljenog i tužioca, da bi na glavnom pretresu održanom dana 06.12.2021. godine uz saglasnost procesnih stranaka navedeni iskazi dati na glavnom pretresu bili pročitani u dokaznom postupku. Naime, stoji tvrdnja branioca okrivljenog da su svedok oštećeni BB i svedok VV prilikom ispitivanja na glavnom pretresu 24.02.2021. godine izjavili da u svemu ostaju pri iskazima koje su dali pred Osnovnim javnim tužiocem u Boru, koji zapisnici su naknadno izdvojeni iz spisa predmeta, međutim pomenuti svedoci su na istom glavnom pretresu suštinski ponovo dali svoje iskaze, izneli sve što im je poznato o predmetu i odgovarali na pitanja branioca okrivljenog, što sve navedene iskaze čini zakonitim dokazima na kojima se presuda može zasnivati, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže time što navodi da oštećeni BB nije postupao kao službeno lice u smislu člana 112. stav 3. KZ, jer kritičnom prilikom nije bio ovlašćen za obavljanje poslova fizičko – tehničkog obezbeđenja ljudi i imovine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3) KZ propisano je da se službenim licem smatra javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Članom 2. Zakona o privatnom obezbeđenju ( „Sl.Glasnik RS“ 104/2013, 42/2015 i 87/2018) propisano je između ostalog da privatno obezbeđenje obuhvata pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa. Članom 21. istog zakona propisano je da fizička zaštita lica i imovine, obavlja se prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u određenom prostoru i vremenu, a stavom dva istog člana da se poslovi iz stava 1. ovog člana mogu vršiti samo unutar štićenog objekta ili do granice štićenog prostora.

Sledstveno navedenom, oštećeni BB koji je u konkretnom slučaju lice zaposleno u preduzeću „Ineh plus“ doo Beograd – ogranak ... , vršio je - poslove fizičko – tehničkog obezbeđenja ljudi i imovine i čuvao je imovinu Serbia ... DOO ..., pa je dakle preduzimao poslove iz okvira delatnosti subjekta kome je povereno vršenje javnih ovlašćena, te nesumnjivo ima svojstvo službenog lica, pa su inkriminisanim radnjama okrivljenog prema oštećenom (napad na oštećenog na način opisan u izreci pravnosnažne presude), preduzetim prilikom obavljanja označene službene radnje od strane oštećenog, ostvarena sva zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je u pogledu dela čiji se činjenični opis opredeljuje u pravnosnažnim presudama primenjen zakon koji se ne može primeniti, te da bi ponašanje okrivljenog na način kako je opisano u izreci pravnosnažne presude predstavljalo radnju prekršaja iz člana 29. stav 1. tačka 6) Zakona o ličnoj karti ili eventualno radnju prekršaja iz člana 22. Zakona o javnom redu i miru ili krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.