Prema okrivljenima je na osnovu člana 87. stav 1. u vezi člana 79. stav 1. tačka 7) i člana 80. stav 1. u vezi člana 246. stav 8. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge, te je od istih oduzeta jedna tableta leka Buprenorfin od 8 mg, koju po pravnosnažnosti presude dostaviti PS Majdanpek, kao i jedan mobilni telefon marke “Huawei“ sa IMEI: ... i IMEI2: ... u kome se nalazi Sim kartica broja 069/..., jedan mobilni telefon marke „Redmi“ sa IMEI: ... i IMEI2: ... u kome se nalazi Sim kartica broja 061/..., sa providnom silikonskom maskom, koje po pravnosnažnosti presude dostaviti Ministarstvu pravde Republike Srbije, Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Od okrivljenih je na osnovu člana 92. stav 1. KZ oduzeta imovinska korist u iznosu od 1.400,00 dinara koju su pribavili izvršenjem krivičnog dela, koji iznos se po pravnosnažnosti presude ima uplatiti u budžet Republike Srbije.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.529/25 od 25.11.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Mišela Vukovića i Alme Vuković i potvrđena presuda Višeg suda u Negotinu K.br.3/25 od 12.08.2025.godine.

Istom presudom je određeno da će se troškovi branilaca po službenoj dužnosti okrivljenih Mišela Vukovića i Alme Veličković, advokata Nebojše Kalinića i Irene Kalinić u iznosu od po 115.704,00 dinara, isplatiti iz budžetskih sredstava Apelacionog suda u Nišu, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, a isti padaju na teret okrivljenih.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih Mišela Vukovića i Alme Veličković, advokat Milan Petković, zbog povrede zakona iz člana 16. stav 2., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 3) i 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenima izreći kazne zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih Mišela Vukovića i Alme Veličković, advokat Milan Petković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iz odbrana okrivljenih proizilazi da nisu videli u kom je trenutku svedok AA ostavio novčanicu od 1.000,00 dinara na stolu, ni kada je uzeo lek sa stola jer su se raspakivali, a takva odbrana je životno logična, ali istu sud nije cenio u dovoljnoj meri, iako je ona potvrđena i navodima samog svedoka AA, koji je naveo da ne zna ko je od okrivljenih uzeo novac, a što je logično jer je novac koji su mu pripremili policijski službenici, podmetnuo dok su se okrivljeni raspakivali i nisu ga gledali. Pored toga, ovaj svedok nije mogao da se seti ni ko mu je dao lek, što jasno ukazuje da mu okrivljeni nisu prodali opojnu drogu, a branilac okrivljenih je posebno istakao da je navedeni svedok sve vreme podstrekavao okrivljene na izvršenje krivičnog dela i to najpre slanjem poruka okrivljenom Mišel Vukoviću, zatim dolaskom u njegov stan, uzimanjem krišom leka i podmetanjem obeležene novčanice, a što je sve u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku, u delu koji propisuje simulovanu kupovinu, a postojanje naredbe sudije za prethodni postupak je procesni preduslov za izvođenje ove dokazne radnje. Pored navedenog, navedeni svedok nije pouzdan, s obzirom da se radi o dugogodišnjem zavisniku, te je po oceni branioca isti bio ucenjen od strane policije da podmetne novčanice, da ne bi bio gonjen za neko drugo krivično delo.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenih na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenih je u ostalom delu zahteva ukazao i na povrede zakona iz člana 16. stav 2. i 438. stav 2. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da je sud selektivno koristio iskaze okrivljenih i svedoka i to samo u delu koji je išao u prilog osuđujuće presude, odnosno da nije primenio odredbe Zakonika o krivičnom postupku a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Branilac ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer presuda nema razloge o odlučnim činjenicama.

U ostalom delu zahteva branilac je osporio i visinu izrečenih kazni prema okrivljenima, ocenivši da su iste prestroge, imajući u vidu da su okrivljeni neosuđivana lica, da su u vreme izvršenja dela bili smanjeno uračunljivi i da se radilo samo o jednoj tableti zabranjene supstance, pa su samim tim bili ispunjeni svi uslovi za primenu odredbe člana 57. stav 1. tačka 3) KZ i izricanje okrivljenima kazne ispod zakonskog minimuma. Na ovaj način branilac okrivljenih ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 16. stav 2., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 3), 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih Mišela Vukovića i Alme Veličković, advokata Milana Petkovića, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković