U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tatomira Lekovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.10/24 od 27.01.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tatomira Lekovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.10/24 od 27.01.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru K.br.10/24 od 27.01.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jedne lovačke puške, dvocevka, bokerica, marke „..“, model „..“, kalibra 12, fabričkog broja ...

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan i da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Tatomira Lekovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.10/24 od 27.01.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Tatomir Leković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini presude Višeg suda u Novom Pazaru K.br.10/24 od 27.01.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno razmatranje i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenom izreći blažu osudu. U prilogu zahteva branilac okrivljenog je dostavio rešenje Osnovnog suda u Sjenici KV-10/2025 od 07.03.2025. godine, bez klauzule pravnosnažnosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac u podnetom zahtevu ističe da je sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom AA povredio odredbu člana 55. KZ, budući da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu prema okrivljenom instituta povrata iz člana 55. KZ. U prilog svog stava, branilac navodi da kako je pre pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka i to pre donošenja drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine doneto rešenje Osnovnog suda u Sjenici KV-10/2025 od 07.03.2025. godine kojim je okrivljenom AA brisana osuda po presudi Osnovnog suda u Sjenici K.br.52/18 od 04.05.2018. godine kojom mu je zbog izvršenja krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ izrečena novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, a koja presuda je postala pravnosnažna dana 06.06.2018. godine i izvršna dana 21.06.2018. godine, to se stoga okrivljeni smatra neosuđivanim po navedenoj presudi, pa je sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji nepravilno primenio odredbu člana 55. KZ i nepravilno okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost po navedenoj presudi i nije mu ublažio kaznu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Pre svega, kako je branilac okrivljenog u prilog svog stava, uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, dostavio rešenje Osnovnog suda u Sjenici KV-10/2025 od 07.03.2025. godine koje nije snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti, a kojim rešenjem je usvojena molba za rehabilitaciju okrivljenog AA od 24.02.2025. godine i utvrđeno da je nastupila zakonska rehabilitacija okrivljenog po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Sjenici K.br.52/18 od 04.05.2018. godine kojom mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, te je određeno da će brisanje ove osude izvršiti MUP RS, Služba za kaznenu evidenciju PU Novi Pazar i da prema okrivljenom prestaju sve pravne posledice osude, te da će se okrivljeni po navedenoj presudi smatrati neosuđivanim, to je Vrhovni sud, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, najpre pribavio obaveštenja o razlozima iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koji su istaknuti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Iz pribavljenog obaveštenja datog Vrhovnom sudu od strane Osnovnog suda u Sjenici, a o čemu je dana 25.02.2026. godine sačinjena i službena beleška od strane sudije izvestioca, proizilazi da je rešenje Osnovnog suda u Sjenici KV-10/2025 od 07.03.2025. godine postalo pravnosnažno dana 17.04.2025. godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, kako iz pribavljenog obaveštenja proizilazi da je rešenje Osnovnog suda u Sjenici KV-10/2025 od 07.03.2025. godine postalo pravnosnažno dana 17.04.2025. godine i to nakon donošenja drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 150/25 od 03.04.2025. godine kojom je pravnosnažno okončan predmetni krivični postupak, to se dakle okrivljeni u momentu donošenja pobijane prvostepene i drugostepene presude smatra osuđivanim po presudi Osnovnog suda u Sjenici K.br.52/18 od 04.05.2018. godine koja je postala pravnosnažna dana 06.06.2018. godine, a koja presuda je navedena u izveštaju iz KE za okrivljenog AA koji se nalazi u spisima predmeta.

Imajući u vidu navedeno, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.52/18 od 04.05.2018. godine koja je postala pravnosnažna dana 06.06.2018. godine osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 (pedesethiljada) dinara zbog izvršenja krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dakle da je okrivljeni ranije osuđen za umišljajno krivično delo i da od te osude pa do momenta izvršenja predmetnog umišljajnog krivičnog dela nije proteklo 5 godina, to je sud mogao da u konkretnom slučaju okrivljenom, prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji koju će mu izreći, u smislu odredbe člana 55. KZ, uzeti kao otežavajuću okolnost njegovu raniju osuđivanost po napred navedenoj presudi. Sledstveno svemu napred navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom AA i to osudom na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine nije povredio odredbu člana 55. KZ koja reguliše institut povrata, već je u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog pravilno primenio navedenu odredbu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva svojim navodima osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama i to posebno vezano za postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, isticanjem da iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni AA nije video trenutak kada je njegova snaha BB odložila spornu lovačku pušku na zadnje sedište njegovog motornog vozila i da je to saznao tek u trenuku kada ga je policija zaustavila i pitala šta mu je to na zadnjem sedištu vozila, a koji navodi branioca okrivljenog suštinski predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da sud nije na pravilan način cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje je utvrdio na strani okrivljenog, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tatomira Lekovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković